Данас је Васкрс – празник над празницима

Васкрс, највећи хришћански празник, празник над празницима, побједа је живота над смрћу - то је дан када је Исус Христос васкрсао из мртвих.

Васкрсењем је даровао човјечанству вјеру у спасење, нови почетак и снагу духовне обнове. Празник окупља породицу, подстиче праштање, љубав и заједништво.

Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ хришћанства. Васкрс се слави од времена првих апостола, а његова суштина се објашњава ријечима Светог апостола Павла, записаних у апостолским дјелима: "Ако Христос не васкрсе, празна је проповијед наша и празна је вјера наша".

Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју вјеру и побједу живота над смрћу.

Од објаве Христовог васкрсења у поноћ, између суботе и недјеље, па до Спасовдана, хришћани се поздрављају са најрадоснијим поздравом: „Христос васкрсе, ваистину васкрсе!“ 

Васкрсење Христово

Господ Исус Христос је разапет на Крсту, на Велики Петак. Његово тело је повијено у бијело платно и положено у пећину, која је затворена огромним каменом. 

У недјељу рано, прије зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле са спремљеним миром на Христов гроб.

Велики камен којим је Христов гроб био затворен био је одваљен, а гроб празан. На камену је сједио анђео Господњи, у одијелу бијелом као снијег.

Стражари војници били су укочени од страха, а онда им се обратио анђео: "Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овдје јер устаде, као што је казао... Идите брже и кажите ученицима његовим да је васкрсао".

 Пресрећне жене, пожуриле су ученицима Христовим, да им јаве радосне вијести!

Али, на том путу, срете их васкрсли Христос и рече им: “Радујте се!“ и оне му се поклонише и још им рече: "Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети. “

Зато је, према предању и вјеровању, једина ствар коју у ова три дана вјерници морају да поштују, то да дијеле радост са својим ближњима.

Васкрс се празнује три дана

Васкрс се празнује три дана и спада у такозване покретне празнике, што значи да се његов датум мијења сваке године, али увијек пада у недјељу, дан који симболизује Христово васкрсење и нови живот.

Најраније у години може бити 4. априла а најкасније 9. маја (по грегоријанском календару). Ове године славимо га данас, 12. априла.

У календару СПЦ су црвеним словом обиљежени Васкрс - недјеља, Васкршњи понедјељак и Васкршњи уторак.

Празновање почиње светом литургијом

Када сване дан Васкрсења Христова, из свих православних храмова чују се звона која јављају долазак великог празника.

Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу литургију. Послије службе, народ се међусобно поздравља ријечима: "Христос васкрсе!" и "Ваистину васкрсе!".

Када дођу из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу и читају се молитве. Ако не умије да отпјева васкршњи тропар, домаћин наглас чита "Оченаш".

Послије заједничке молитве, поново, сви укућани једни другима честитају Васкрс и сједају за свечано постављену трпезу. На столу стоји украшена чинија са обојеним јајима.

Јаје први мрсни залогај

Васкрсу претходи велики васкршњи пост у трајању од седам седмица и први мрсни залогаји су васкршња јаја.

Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тада настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Туцање јајима један је од најстаријих васкршњих обичаја. Тај се обичај још назива и "борба јајима", јер један "борац" изазива другог те се они "туцају јајима" све док некоме не пукне љуска. Побједник је онај чија је љуска остала неоштећена. Јаја се прво туцају врх у врх, а послије шотку у шотку. Онај ко разбије туђе јаје узима га за себе.

 Оваква такмичења организују се и у портама цркви након литургије или на другим пригодним мјестима.

Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарује обојеним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.

Побусани понедјељак

 Први понедјељак послије Васкрса зове се побусани понедјељак. Тога дана, према народном вјеровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом.

У неким крајевима, овај дан се обиљежава као и задушнице.

Наиме, излази се на гробља, пале се свијеће, уређују гробови и свештеник обавља парастосе и помене за покој душа покојника. Тај дан се износе обојена васкршња јаја на гроб, и потом дијеле сиротињи.

Свијетли уторак

Свијетли, Васкршњи уторак је други дан по Васкрсу, када се наставља прослављање највећег хришћанског празника, како у црквеним богослужењима, тако и у домовима православних вјерника. Службе су исте као и претходна два дана. По народном вјеровању, све што се на овај дан започне, носи благослов - биће успјешно и дуготрајно.

Трећи дан празновања зове се и Водени уторак, а по вјеровању се сматра и најсрећнијим даном у години - дијете рођено тог дана биће дуговјечно и благословено. Вјерује се да је добро тог дана кренути на пут и да ће пут бити успјешан, без препрека и са лијепим исходом.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.