Данас је Велики петак: Зашто је ово најтужнији дан у хришћанству и шта све треба знати

БЕОГРАД - Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Велики петак - Христово страдање, најтужнији дан за хришћане, када је Исус осуђен и разапет на Голготи жртвујући се за све људе и спасење свијета.

То је дан велике жалости, али и увод и припрема за Васкрс, који је највећи хришћански празник.

У знак туге и жалости, на Велики петак не звоне црквена звона почев од бденија на Велики четвртак, а на богослужења позива се дрвеним клепеталима.

Најважније о Великом петку:

• Велики петак је дан страдања и распећа Исуса Христа
• Сматра се најтужнијим даном у хришћанству
• Обиљежава се два дана прије Васкрса
• На овај дан се не служи литургија, већ Царски часови
• У храмовима се износи Плаштаница – симбол Христовог полагања у гроб
• Црквена звона не звоне, већ се користе дрвена клепетала
• Вјерници строго посте, често само на хљебу и води
• Дан је посвећен тишини, молитви и уздржању
• Не раде се кућни послови нити се организују весеља
• У већини крајева фарбају се васкршња јаја

Шта се догодило на Велики петак

 

Христос, ухапшен претходне ноћи, изведен је на данапњи дан пред јеврејске првосвештенике на суђење због оптужби да проповиједа учење за које су тврдили да је у супротности са вјерским принципима и законима јудаизма.

Већи број лажних свједока, које су првосвештеници довели, наводили су, између осталог, да Исусови говори о Царству небеском представљају његову намјеру да се прогласи за јеврејског цара који ће их ослободити од римског ропства.

То је искористио првосвештеник Кајафа и одлучио да Христа преда римском намјеснику Јудеје – Понтију Пилату, како би га он осудио због побуне против Рима, што се кажњавало смрћу.

Пилат је Христа предао у руке јеврејском краљу Ироду, који га је вратио назад римском намјеснику.

На Пилатова питања и тврдње Исус је ћутао или одговарао само са: "Ти кажеш", рекавши му у једном моменту да "његово царство није од овог свијета".

Видјевши да нема елемената за осуду, римски намјесник послужио се старим јеврејским обичајем да за вријеме Пасхе буде помилован један осуђеник, те је окупљени народ упитао да ли жели слободу за Христа или Вараву.

Окупљени народ, подстрекаван јеврејским првосвештеницима, затражио је слободу за Вараву, а осуду за Христа, ријечима: "Крв његова на нас и нашу дјецу".

Пилат је тако и одлучио, рекавши: "Осудили сте невиног". Након тога је приступио ритуалном прању руку. Отуда потиче израз "прање руку" у значењу скидање одговорности са себе.

Осуђеног Христа војници су бичевали, ставили му на главу трнов вијенац и тјерали га да до брда Голгота носи крст, на којем је разапет.

Распетог Христа војници су проболи копљем између ребара, ставили му на уста сунђер натопљен сирћетом, а изнад главе плочу са натписом на хебрејском, грчком и латинском језику: "Исус Назарећанин, цар јудејски". За то вријеме Исус је молио Бога да им опрости, ријечима: "Опрости им, Боже, јер не знају шта чине".

Света јеванђеља наводе да је Христос у "девети час дана", односно у три часа послије подне испустио душу.

У моменту Христове смрти небо се потпуно помрачило, настала је невиђена олуја, гробови су се отворили, а стијена на коју је стављен крст пукла је по неприродној линији.

Мртвог Христа скинули су са крста, умотали у погребно платно, сахранили у гробницу, на чији улаз је постављена велика камена плоча, а пред гробом су стражарили легионари.

Плаштаница

У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб.

На Велики петак нема литургије већ се служе Царски часови када се   читају дијелови из јеванђеља о Исусовом страдању.

Царским часовима се на јутрењу подсјећа на вођења Христа на суд ка Понтију

Пилату, вријеме осуде, вријеме крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тијела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи Плаштаница.

Плаштаница се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб.

Након вечерње службе се у наставку служи јутрење Велике суботе са Статијама (опијело Исусу Христу), након чега око храма иде литија са Плаштаницом.

Статије су пјесме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због распећа и смрти њеног сина Исуса Христа, али и патње које најављују његово славно васкрсење.

Због значаја овога празника, свака недјеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс.

Строги пост

Православни верници на Велики петак строго посте проводећи дан само на сувом хлебу и води, а многи и "једнониче", то јест цијели дан ништа не једу, нити пију, већ тек увече узму мало хљеба и воде послије вечерње службе.

Строго је забрањено пити вино, јер је оно симбол невино проливене крви Исуса Христа. Хљеб се никако не мијеси. 

Покретни празник

Васкрс спада у покретне празнике и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недјељу послије пуног мјесеца који пада на сам дан прољећне равнодневнице или непосредно послије ње. Никада прије те равнодневнице.

Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.

Фарбање јаја

У већини крајева на Велики петак фарбају се јаја.

Фарбање јаја за Васкрс спада у најстарије хришћанске обичаје и симболизује дан када је Марија Магдалена дошла у Рим да приповиједа јеванђеље.

Стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донијела корпу јаја.

Цар није вјеровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бијела јаја у корпи промијенила боју. Марија Магдалена је на то рекла: "Христос васкрсе" и сва јаја у корпи су постала црвена.

Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Васкрса као "чуваркућа", заштитник породице.

Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао, јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја.

Сљедеће године, на дан Ускрса, све кокошке у Јерусалиму су снијеле црвена јаја.

Обичаји и вјеровања

Овај дан се назива и Распети петак, јер је тог дана разапет Исус Христ. Због тога се вјерује да овог дана не ваља узимати ексере, игле и друге оштре и шиљате предмете, да се не би позљеђивале Исусове ране.

Велики петак је у календару обиљежен црвеним словом, те се не раде никакви послови. Жене на овај дан никако не смију да узму иглу у руке, јер се вјерује да ће им се на рукама појавити пликови.

Не треба организовати никакво весеље, нити слушати музику, будући да је ово најтужнији хришћански празник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.