Фото: Агенције
| Свет Сергијe и Вакх
Српска православна црква и вјерници данас прослављају дан светих Сергија и Вакха, познатији као Срђевдан – празник који се обиљежава у знак сјећања на римске великодостојнике пострадале због хришћанске вјере.
Према предању, Свети Сергије и Вакх били су угледни римски достојанственици на двору цара Максимијана, сувладара цара Диоклецијана (286–305). Одбивши да се одрекну Христа и поклоне римским боговима, осуђени су и погубљени у Сирији, гдје се убрзо развио њихов култ који се проширио по цијелом хришћанском свијету.
Срђевдан се обиљежава као мрсна слава, осим ако падне у сриједу или петак, када се пости.
У средњовјековној Зети Срђевдан је имао посебан значај. Под царем Јустинијаном I (527–565), који је овим свецима подигао цркву у Цариграду, њихово поштовање проширило се и на запад — посебно на подручју између Драча и данашњег Дубровника, гдје је постојало више од 15 цркава посвећених Светом Сергију и Вакху.
Један од најважнијих трагова тог култа је црква Светог Сергија и Вакха на Бојани, у којој су током 11. и 12. вијека сахрањивани владари династије Војислављевића. Након обнове крајем 13. вијека, коју су извршили краљица Јелена Анжујска и њени синови Драгутин и Милутин, црква је могла примити и до 3.000 вјерника.
Цар Максимијан, разгњевљен њиховом вјером, наредио је да им се одузму војничке части и да буду послани у изгнанство. Свети Вакх је преминуо под батинама, док је Свети Сергије мучен и посјечен у граду Ресафи у Сирији, која је у 6. вијеку постала велико ходочасничко мјесто познато као „Сергиополис“.
Према предању, приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова, у Милешеву су донесене и мошти ових светитеља, о чему свједоче и најстарије фреске у манастиру.
Земљорадници на Срђевдан пазе да не износе волове на поље, јер се вјерује да на овај дан не ваља орати. Овај обичај симболично означава дан починка и поштовања светитеља, чији се култ у народу дубоко укоријенио вијековима. (
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.