Дан рађања живота, мирења и праштања

Најрадоснији хришћански празник православни вјерници који поштују јулијански календар славе 7. јануара као успомену на дан рођења Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља свијета.

Празник рађања новог живота, дјеце и дјетињства, родитељства, украшен је најљепшим вјерским обичајима и обредима, који се разликују од краја до краја, а своде се на исто, а то је: Умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све је то изражено у народној здравици и молитви о Божићу: “Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дјечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!”

Божићу се радује и старо и младо, а празнично расположење почиње већ око Никољдана и траје све до Савиндана. У том периоду у кућама треба да влада пријатно расположење, а у атмосфери се осјећа тихо празнично блаженство, па се у таквим приликама људи мире, праштају једни другима увреде нанијете током године.

Бадњи дан и бадњак

Божићно радовање и славље почиње дан уочи Божића, 6. јануара. На Бадњи дан се у зору, пуцањем из прангија, објављује полазак у шуму по бадњак, који представља оно дрво које су пастири донијели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Христос родио. Бира се млад и прав церић, а ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико да га домаћин на рамену може донијети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима сјекиру у руке и сијече бадњак. Бадњак се сијече и засијеца сјекиром укосо, и то са источне стране. По народном вјеровању, бадњак се мора посјећи са три снажна ударца. Што сјекира из три пута не пресијече, довршава се ломљењем или увртањем. Тај ломљени дио на бадњаку зове се брада и пожељно је да буде на сваком бадњаку. Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не смије се, дакле, зауставити на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, гдје стоји до увече.

Вечера уочи Божића

Бадње вече, практично, спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за неке особе које су пријатељски блиске и везане да су као “Божић и Бадњи дан”. Кад се унесу печеница, бадњак и слама, укућани устану на молитву, отпјевају тропар “Рождество твоје...”, помоле се Богу, прочитају молитве, честитају једни другима празник и Бадње вече и сједају за посну трпезу, на којој се обично може видјети пребранац, свјежа или сушена риба и друга посна јела. Печеница, коју је домаћин унио на ражњу, стоји прислоњена на источни зид, тамо гдје су иконе и кандило, док се бадњак ставља поред шпорета или пећи и одмах се једно дрво ложи. Тамо гдје нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.

Пијукање

Послије печенице и бадњака, у кућу се уноси слама, која се посипа по цијелој кући. Домаћица у сламу под столом, гдје се вечера, баца орахе, бомбоне и разне слаткише, које дјеца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.

Божић

На Божић ујутро, прије свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из прангија и објављује долазак Божића и божићног славља. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одијело и одлазе у цркву на јутрење и божићну литургију. Послије службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају ријечима: “Христос се роди!” и отпоздрављају: “Ваистину се роди!” Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане овим радосним божићним поздравом и они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник. На Божић, рано пријеподне, у кућу долази специјални гост, односно положајник, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намјерник. Положајник, који се посебно дочекује, поздрави дом божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, џара ватру и говори здравицу: “Колико варница, толико срећица, колико варница, толико парица, колико варница, толико у тору оваца, колико варница, толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, амин, Боже дај.” Положајник представља оне мудраце који су пратили звијезду са истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица послије тога послужи положајника и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човјек који на Божић и за цијелу наредну годину доноси срећу у кућу.

Чесница

Чесница је неизоставни дио божићне трпезе, која има улогу славског колача. Домаћица, рано ујутро на Божић, замијеси тијесто од којег пече погачу, која се зове чесница, у коју стави новчић, те се одозго боде гранчицом бадњака. Када чесница буде печена, износи се на сто гдје је већ постављен божићни ручак.

Божићна печеница

У српском народу печеница је најчешће младо прасе, док у неким крајевима то може бити и младо јагње и назива се веселица. Мушкарци који носе печеницу, уз ријечи “Добро вече, срећно Бадње вече”, ступају десном ногом преко прага, а у кући их дочекује домаћица, која посипа зоб по домаћину и печеници изговарајући ријечи: “Добро вече! Честити ви и ваша печеница.” У неким крајевима вјерују да се на божићној трпези не смије наћи живина, јер она симболише назадовање и растурање куће зато што кљуца и баца земљу иза себе.

Рецепти за Божићна традиционална јела

ЦИЦВАРА

Састојци:

300 г зрелог кајмака

300 г кукурузног брашна - бијело или жуто

600 мл млијека

мало масти

 

Припрема: У вруће млијеко или воду додати кајмак, па све то ставити на шпорет док не проври. Потом смањити температуру, па постепено кашику по кашику додавати кукурузно брашно и константно мијешати како се не би створиле грудвице. Цицвара треба да се згусне, али не треба да буде ни ријетка ни одвише густа, већ средње густине. По жељи може се додати и маст. Такође, сматра се да је тајна припреме овог јела у томе да треба увијек да се мијеша у истом смјеру. Додати и со по жељи. Када се цицвара згусне, склонити је са рингле и кад се маст од кајмака помало почне одвајати, то је знак да је готова.

ЧЕСНИЦА

Састојци:

 

2 јаја

коцкица квасца

500 мл млијека

1 кг брашна

мало соли

новчић

 

Припрема: У мало млаког млијека растопити квасац. Додати једно умућено јаје. Посолити и мијешати уз постепено додавање брашна и долијевање преосталог млаког млијека да би се добило глатко тијесто. Након што се тијесто добро измијеси, покрити га чистом крпом и оставити да нарасте. Кад почне да расте, изручити га на даску за мијешење и благо премијесити. Тијесто не треба да нарасте потпуно. Треба га обликовати као погачу и убацити новчић, а затим пећи у подмазаном плеху. Постоје различити обичаји кад је ријеч о украшавању. Љубитељи традиције своју чесницу могу украсити симболима попут христограма, звијезде, кругова или отиска кључева и чешља.

Руска салата

Састојци:

500 г кромпира

500 г мркве

250 г грашка

3-4 јаја

300 г шунке

400 г киселих краставаца

600 мл мајонеза

1 кашика сенфа

 

ПРИПРЕМА:

Кромпир у љусци скувати у сланој води. Мркву огулити и скувати посебно, такође у сланој води. Одвојено скувати и грашак. Ако се користи смрзнут грашак, кувати га 10 минута. Тврдо скувати јаја. Све оставити да се охлади. Кромпир огулити. Све састојке сјецкати на коцкице и стављати у велику посуду. Сипати мајонез и кашику сенфа и све добро измијешати. Чувати у фрижидеру, поклопљено.

 

САРМА

Састојци:

1,5 кг листова киселог купуса

500 г мијешаног мљевеног меса

1,5 кг димљених свињских бутки или ребара

100 г димљене сланине 

2 димљене кобасице

100 г пршуте

главица лука

100 г риже

кашика љуте паприке

3 кашичице мљевене црвене паприке

коцка за супу

кашика свињске масти или уље

со, мљевени црни бибер

Припрема: Одвојите листове киселог купуса и ножем им одстраните задебљани дио средње жиле листа. Одвојите листове који су довољно велики да се од њих може смотати сарма. Остатак главице исјећи на резанце и ставите на дно шерпе у којој ће се сарма кувати. Оставите неколико великих листова да њима на крају прекријете сарму. За надјев исјецкати ситно лук и половину спремљене сланине. У тави загријати двије кашике уља, па пропржити лук. Када лук порумени, додати мљевено месо. Када се месо упола пропржи, посолити и побиберити, ставити алеве паприке и додати сјецкану сланину. Умотане сарме треба редати у шерпи једну уз другу. Између редова сарми распоредити сланину и суво месо, те додати воду да прекрије посљедњи ред и прекрити листовима купуса. Након што прокључа, ватру смањите и поклопите лонац да се сарма крчка.

Торта

500 г петит кекса

4 жуманца

6 кашика шећера

4 кашике брашна

0,5 л млијека + млијеко за умакање кекса

1 ванилин шећер

кашика маслаца

Припрема: Пола литра млијека, четири кашике шећера и маслац ставити да проври. Жуманца измијешати са двије кашике шећера, брашном и мало млијека (тек да се направи маса коју можете сипати). У врело млијеко полако сипати масу са жуманцима, стално мијешајући. Кувати око два минута. Оставити да се охлади.

Кекс умакати у топло млијеко и слагати на тацну. Филовати охлађеним филом и одозго ставити још један ред кекса. По жељи можете украсити шлагом или шамом од преосталих бјеланаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.