Дан рађања живота, мирења и праштања

Божић је најрадоснији православни тродневни празник, а ако рачунамо и Бадњи дан, којим се завршава зимски пост, онда је то четвородневна светковина окренута првенствено дому и породици.

Припреме за Божић почињу четрдесет дана прије, када почиње божићни пост, током којег се прочишћава дух и тијело.

Централна прослава у српској народној традицији почиње 5. јануара, на Туциндан, када се по селима сређује печеница и празнична трпеза.

Традиција и обичаји

Српски народ данас слави Божић уз бадњак, сламу, квоцање, жртвовањем прасета или јагњета, чесницу, похођењем извора и бунара, полазником или положајником и другим многобројним обичајима.

Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, сина Божијег, спаситеља свијета. То је празник рађања новог живота, празник дјеце и дјетињства, родитељства, очинства и материнства. Код Срба је овај празник украшен најљепшим вјерским обичајима и обредима.

Сви обичаји имају један основни смисао, умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. На Божић се изговара кратка здравица „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дјечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору“.

Народ се током празника, од Никољдана до Савиндана, весели и радује, у кућама и породицама влада пријатно духовно расположење, људи се мире, праштају једни другима увреде.

Као један од најљепших божићних обичаја је мирбожење с тежњом да се одржи мир, спријечи омраза и прекине завада међу људима.

Тако се при сусрету људи поздрављају са „Мир божји, Христос се роди!“. При томе се људи рукују и љубе.

Бадњи дан

Бадњи дан је посљедњи дан пред Божић и обиљежава се 6. јануара. Ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи се ватра и приставља се уз њу печеница.

Жене у кући мијесе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић. Тог дана рано ујутро домаћин одлази да исијече бадњак, најчешће храстово дрво, да би га те вечери унио у кућу и тиме означио почетак божићних празника. Када изабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима сјекиру у руке и сијече бадњак. По народном веровању, бадњак се мора посјећи са три снажна ударца.

На Бадњи дан се пости. Углавном се једе риба, пасуљ пребранац, суво воће, шљиве, смокве, кајсије и пече хљеб који ће бити на столу све до Богојављења. Тог дана се ништа не износи из куће. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу поред улазних врата, где стоји до увече.

Бадње вече

Бадње вече практично спаја Бадњи дан и Божић. Увече, када падне мрак домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу.

Бадњак симболички представља оно дрво које су пастири донијели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Христос родио. Бадњак наговјештава и дрво Крста Христовог.

Бадњак се ставља на огњиште или пећ, а слама се простире по поду, уз квоцање и пијукање, а најчешће дјеца опонашају животиње. Домаћица у сламу под столом, гдје се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које дјеца траже и пијучу као пилићи.

Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску дјецу ријечима „Добро вече, срећно Бадње вече“. Домаћица посипа печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући „Добро вече! Честити ви и ваша печеница“.

Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани се сви заједно помоле Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и сједају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свјежа или сушена риба и друга посна јела.

Божић

Први дан Божића је дан радости рађања, обнављања живота. Божић је празник цијеле породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу.

Божић, 7. јануар, почиње уношењем неначете воде, дочекивањем полазника - положајника.  То је прва особа која улази у кућу на Божић. Положајник гранчицом бадњака yара ватру говорећи „Колико варница, толико здравља, колико варница, толико среће и весеља, колико варница, толико парица“, набрајајући све чега мисли да у домаћиновој кући треба да се умножи, а обавезно завршавајући говор ријечима „Амин, боже, дај!“. На одласку се положајник дарује чарапама или пешкиром, јабуком или колачем који је испечен заједно са чесницом.

На Божић ујутру звоне сва звона на православним храмовима и пуца се из пушака и прангија. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одијело и одлазе у цркву на јутрење и божићну литургију гдје се причешћују и затим код куће имају први мрсни доручак.

Када сви стану за сто домаћин запали свијећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, па преда неком млађем да кади цијелу кућу. Чита се „Оче наш“ наглас и затим се ломи чесница.

Дуг је списак народних обичаја који красе божићне празнике, од ломљења погаче па до игара које симулирају тобожње вијање Божића.

Људи се поздрављају ријечима „Христос се роди!“ и отпоздрављају „Ваистину се роди!“.

Други дан Божића се проводи у свечаном, тихом домаћем расположењу и посјећују се најближи пријатељи и родбина, а у црквама служи литургија захвалности Богородици.

Трећи дан Божића је Стевањдан или Свети Стефан, који је прва крсна слава по Божићу и у новој години. Овај дан је дан општег мирења и праштања и тада се износе слама и остаци бадњака из куће.

Затворена композиција празновања за многе Србе се ипак не добија Стевањданом већ „малим Божићем“, како се назива Српска нова година, 14. јануара.

Рад на Божић

Добро је на Божић, послије ручка, отпочети сваки рад. Тада женска дјеца уче да плету, мушки пројашу коње, започне се какав посао да би људи цијеле године били вриједни и да им послови иду од руке.

Све што људима задаје муке током године у божићно јутро требало би радити, и по вјеровању, то више неће представљати проблем.

Прослава у градским срединама

Прослављање Божића данас, у измијењеним условима живота, нарочито у урбаним срединама, гдје нема ни ватре, ни огњишта, шуме, дрвећа и гдје је немогуће на високе спратове подизати велико дрво и сламу, има модификовану форму.

Умјесто великог дрвета узима се мања храстова гранчица и мања количина сламе. Све се то, заједно са печеницом, уочи Божића уноси у кућу и ставља испод славске иконе на источном зиду стана или куће. Запали се свијећа и кандило, што симболише ватру и огњиште. Кућа се окади тамјаном, изговоре се молитве које се знају или се прочитају из молитвеника, и то вече се проводи у пријатној породичној атмосфери.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.