Дама засјенила и најхрабрије џокеје

Рогатица - Посјетиоци Борика и посебно посматрачи коњске галопске трке имали су ових дана прилику да виде дјевојку која раме уз раме са мушкарцима јаше најбоље коње из чувене боричке ергеле.

Многи су се питали ко је и одакле је та дјевојка која се усудила да јаше најбјесније боричке коње. Али се убрзо прочуло да је ријеч о Сузани Обрадовић, медицинској сестри из Франкфурта.

Њени родитељи су поријеклом са ових простора, па тако није ни чудо што Сузану вуку коријени, али је многима необично што је међу најхрабријим џокејима.

- Захваљујући родитељима који су се често враћали у завичај још као дијете почела сам да се дружим са животињама. Вољела сам све одреда, али ми је посебно био драг један коњ којег су набавили рођаци моје мајке из села подно Сјемећа - рекла је Обрадовићева и додала да је то и био разлог да и у Њемачкој потражи узгајиваче ове племените животиње.

- Дуго сам ишла да их гледам, а већ са шест година сам се уписала у школу јахања. Иако сам била веома мала, није било тешко, ни опасно. Велика је предност што су тамо дјеци на располагању понији или липицанери који су мирни и некако спорији од ових наших - испричала је Обрадовићева и додала да мисли искључиво на боричког коња свеједно да ли се ради о босанско-брдској или арапској пасмини.

- Они су оличење силе, љепоте и заиста су посебни. Зато већ годинама највећи дио и љетног и зимског одмора проводим у овим крајевима дружећи се са коњима на Борикама - прича Сузана.

Каже да је за разлику од њених вршњака не занимају скупи аутомобили, маркирана одјећа и луксузна путовања.

- Циљ ми је само да дођем до Рогатице, јер сам наговорила родитеље да тамо купе стан. Одатле сваки дан идем у своје Борике и ту проводим најљепше тренутке - рекла је Обрадовићева.

Она је додала да је сваки сусрет са коњима за њу посебан доживљај.

- Све их волим, али увијек сам издвајала старог Ленкорана, који је на моју жалост продат прије годину-двије. Знам да су и они мене вољели. Иако сам долазила два пута годишње, коњи ме не би заборављали - рекла је Сузана.

Каже да је коњ веома паметна животиња. Кад осјети да га човјек искрено воли, он враћа истом мјером, понекад и многоструко.

- И тако ево већ годинама. Јахала сам и друге пастуве на Борикама, али један је Ленкоран. Мислим да је био љут што га нисам јахала у трци на Илиндан на Борикама и зато је дошао посљедњи иако увијек побјеђује - рекла је Сузана и додала да има довољно новца купила би цијелу ергелу.

- Због тога упорно играм лото и друге игре не би ли ми се срећа осмијехнула да добијем новац и купим боричке љепотане - истакла је по много чему јединствена Сузана Обрадовић.

Енциклопедија знања

Иако је веома млада, за Сузану кажу да је права енциклопедија знања о коњима.

- Коњу никад не треба ићи директно према глави, него искоса и посебно не раширених прстију на рукама. Он у томе види вука који га напада и зато постаје немиран - објашњава Сузана и додаје да људи могу много тога да науче од коња.

- Тамо гдје коњ пије воду, слободно може и човјек јер је сто одсто чиста - рекла је Обрадовићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.