Дама са значком заслужан ловац

Прњавор - Радинка Сека Живковић има позамашан стаж у ловачкој униформи. Члан је Ловачког удружења "Борик" од 1986. године, а ловачки испит положила је годину касније.

Љубав према лову наслиједила је од оца Милана Симића, а потом се удала у "ловачку" породицу, у којој је ту "занимацију" дијелила са свекром, мужем, а послије и сином.

- Мој отац је био ловац, а у дворишту су увијек била најмање два ловачка кера. Ка­д сам се удала, свекар Милан и муж Миленко били су ловци. Иако је живио у граду, свекар је увијек имао по неколико ловачких керова - каже Живковићева и додаје да је с њима учествовала у свим припремама за лов.

- Тако је моје учлањење у ловачко удружење било сасвим логично, али иницијатор је био свекар, кад је рекао да сам ја рођена да будем ловац и да би било лијепо да се учланим. Радо сам то прихватила, не обазирући се на то шта ће рећи околина - присјећа се Сека.

Старијим ловцима се придружио и Секин син Мирко.

- Од малих ногу показивао је велико интересовање, тако да је постао члан ловачког удружења чим је стекао услове. Данас, када свекар више није жив, муж, син и ја идемо у лов са другим члановима наше групе - каже Сека, додајући да су дружења у лову веома лијепа. Саградили су ловачку кућу у којој се уморни ловци окупе и размјењују, како каже, "мало уљепшане" ловачке доживљаје.

Радо се сјећа и првог плијена. Био је то за ову скромну, али увијек расположену даму догађај који се не заборавља.

- Сваки улов је радост. Одстрел првог фазана ме веома обрадовао, јер сам себи, а и мушком дијелу групе показала да то знам и могу. Али улов лисице ми је био некако посебно драг - присјећа се својих ловина Сека, иначе веома рад учесник у ловачким окупљањима, као што је ловачко зборовање, одласци у лов и друга удружења.

Лани је учествовала у лову на дивље свиње у Котор Варошу, а који је организован првенствено за жене ловце из РС и окружења.

- Ловци мушкарци ме прихватају као равноправног члана, јер они знају да у лов иде само онај ко лов заиста воли. Потврдили су то и тиме што су ме изабрали за предсједника Надзорног одбора нашег удружења. Прије двије године сам од Удружења добила диплому за заслуге у развоју ловства, а прошле године су ми додијелили значку "заслужан ловац" - поносно истиче жена ловац, коју је, каже, на почетку ловачког стажа околина гледала помало са чуђењем, мислећи да је то неки њен тренутни хир, јер то је ипак мушки хоби.

Временом су се сви навикли на то и прихватили као сасвим нормалну посвећеност хобију.

Унучад

Када не лови дивљач, Радинка има друге обавезе, којих се такође са задовољством прихватила захваљујући чињеници да је бака. Запослена је као секретар у Основној школи "Меша Селимовић" у родној Насеобини Лишња.

- Имам троје унучади. Они су у сезони лова мало запостављени од баке, али у току радне седмице и у вријеме ловостаја трудим се да им то надокнадим, јер сам запослена па ми остаје мало времена за друге хобије - додаје Радинка Сека Живковић.

Настојаће, каже, да љубав према лову пренесе и на најмлађе Живковиће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.