Да се опет роди, била би учитељица

ШAМAЦ - Душанка Хаџијусуфовић има 84 године и једна је од најстаријих учитељица у општини Шамац. Она је пуних 36 година провела у разреду и због тога је неизмјерно срећна. Каже, када би се поново родила опет би изабрала исти животни позив јер бити учитељ није само посао, већ смисао живота.

Душанку Шамчани и данас, када јој се обраћају, зову учитељицом јер сматрају да иако је у пензији, никада то није престала да буде. Још говори гласно, као да се боји да је неће добро чути ученици у посљедњим клупама.

Бесједу о љубави према учитељском позиву почиње причом о догађајима у родном Чачку, када је као дјевојчица неписмену породицу учила да пише и чита. Већ тада је знала шта ће јој бити позив у животу.

- Моји родитељи су одлучили да ме пошаљу у Учитељску школу у Ужицу послије чега сам по службеној дужности стигла у Ораховицу у БиХ. Знала сам да ћу бити учитељица, али нисам ни слутила да ћу радни вијек завршити далеко од родне Србије - прича Душанка.

Учитељица Душанка се сјећа да је 1948. година била тешка. Неписмених је било много, а учитеља недовољно. Aли, како каже, све се стигло. Тих послијератних година плата је била редовна и солидна, али је, за разлику од данас, нису имали гдје потрошити.

- Сјећам се, моја плата је била 3.500 динара. Не знам ни у шта сам је трошила јер у тим крајевима није било могућности да купимо ни одјећу ни обућу. Касније је било лакше и боље, посебно када сам из Ораховице пребачена у Крушково Поље, па у Црквину и на крају у Шамац гдје сам се удала и остала да живим - сјећа се Душанка.

Душанка каже да се ни у једном тренутку није покајала што је из родне Србије дошла у Босну.

- Aко човјек пред крај свог живота каже да када би се поново родио опет би изабрао исти живот, онда мора да је њим био задовољан. Ништа љепше и невиније нема од дјеце. Она су у стању да насмију и ојачају вољу за животом - наглашава учитељица Душанка.

Без обзира што је одавно загазила у девету деценију, ова драга и симпатична жена још има вољу да помогне ученицима у учењу.

- Било би добро када би се млади људи одлучили да имају више дјеце. Оних година када сам ја била учитељица било их је много више него сад. У првом разреду далеке школске 1954/1955. године у клупама су сједила 42 ученика - истиче Душанка.

Бивши ђаци

 - Још памтим готово све моје ђаке, њихове шале и несташлуке и ученичке бисере, али замислите, некада не могу да се сјетим шта сам јуче јела. То је баш чудно код нас старих - весело каже времешна учитељица, коју бивши ђаци редовно обилазе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.