Да ли је користан рад оруђе против насиља у школама

Анита Јанковић Речевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Да ли је користан рад оруђе против насиља у школама

БАЊАЛУКА - Муњевите друштвене промјене креирају нове потребе код младих генерацијa, а да би њихово образовање било што учинковитије стручњаци сматрaју да би примјена стеченог знања требало да буде фокус наставе, а не меморисање чињеница, што је сада случај, те се залажу за додатне часове васпитања и увођење корисног рада за проблематичне и насилне ђаке.

То је само мали дио приједлога креиран у бањалучком Педагошко-психолошком савјетовалишту Центар модерних знања иза којег стоји универзитетски професор Небојша Мацановић.

У смјерницама којим се исказује потреба за реформом образовања Мацановић наводи да би основна школа требало да буде темељ за развој функционалног знања те да образовни систем мора пратити друштвене промјене и потребе нових генерација.

- С обзиром на бројне проблеме у нашем образовном систему, који је у великој мјери традиционалан и не прати промјене у другим областима, неопходно је тражити нове приступе. Савремено друштво тражи примјену знања у свакодневним ситуацијама, а не меморисање информација које не служе у блиској будућности. То знање ће застарјети док дјеци затреба у животу - тврди Мацановић који је доктор педагошких наука и аутор више од 15 књига и 200 научних радова. 

Са циљем што ефикаснијег образовања Мацановић сматра да би наставни час од првог до петог разреда требало да траје 40 минута јер дјеца, како тврди, након пандемије корона вируса имају проблема са пажњом и концентрацијом.

- Не могу да прате активно наставу, заборављају градиво и домаћу задаћу, брзо се умарају. Родитељи, да би помогли дјетету, већ од другог разреда узимају инструкције и приватне часова. Приједлог је и да дјеца од другог до петог разреда остају још један час у школи на којем би радили задаћу, помагали једни другима, учили и савладавали технике учења. Такође, један од тих додатних часова требало би користити у васпитне сврхе, гдје би се разговарало са ученицима о другарству, понашању, бонтону, солидарности, различитости, стицању радних навика, емпатији - предлаже Мацановић.

Надаље наводи да би сваком ученику требало обезбиједити подршку кроз рад са педагозима и психолозима те да би школа требало да буде сигурно мјесто гдје се насиље строго санкционише.

- Владање у школи се треба оцјењивати од један до пет те да те оцјене улазе у укупан просјек ђака, јер често имамо одличне ученике, а проблематичног понашања који не поштују ни наставнике нити вршњаке. Такође, дјецу би требало учити да не смију бити пасивни посматрачи вршњачког насиља и да би требало то да зауставе - казује Мацановић.

Он сматра да би дјеци која почине прекршај у школи требало изрећи мјеру рада за опште добро у трајању од шест сати, а за сваки наредни прекршај повећати број сати.

- У таквим случајевима дјеца би заједно са кућним мајстором радила послове у школском дворишту, самој школи и слично. У случају да дијете одбије, поред слабе оцјене из владања, родитељ би требало да има обавезу да плати новчану казну, а новац од казни да иде на јединствен рачун школе који би се искључиво трошио за плаћање екскурзија ђацима који долазе из породица слабијег материјалног стања и за лијечење ученика школе - истакао је Мацановић и додао да би садржај у свим уџбеницима требало модификовати и прилагодити узрасту ученика и данашњим потребама.

Просвјетни радници у РС већ дуже вријеме заговарају реформу домаћег образовања, а на ту потребу указује и низ немилих дешавања у школама широм Српске. Предсједник Актива директора основих школа на подручју Семберије Предраг Рачановић каже за "Глас" да је систем образовања у Српској више пута прошао кроз реформе, али је сагласан да постоји потреба за увођењем новина у наставни процес, али и о питању васпитања ђака.

- Свједоци смо да је вршњачког насиља све више, али то је посљедица. Требало би тражити узроке таквом понашању, а ја бих рекао да су то друштвене мреже и неприлагођени садржаји на интернету. Сагласан сам да оцјена из владања улази у општи успјех ђака, а мислим да би било добро и увођење друштвено-корисног рада - рекао је Рачановић. 

Васпитна установа

Професор Небојша Мацановић сматра да је у Српској неопходно хитно отварање васпитне установе те да би Министарству правде РС требало поднијети захтјев да се за насилнике у школама и другу дјецу са изразито девијантним понашањем изрекне директно мјера упућивање у васпитну установу минимално шест мјесеци, а најдуже двије године.

- Такву мјеру имамо у закону, али немамо у пракси. Док дјеца буду упућена у васпитно-поправни дом протекне дуг период и успјешност њихове ресоцијализације је минимална - појашњава Мацановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.