Да ли је БиХ довољно осам Сигурних кућа

У осам Сигурних кућа у БиХ са само двије и по године смјештено је више од 1.300 жена и дјеце, а због пребукираности се дешава да недостаје мјеста за све оне којима је спас потребан.

Према препоруци Свјетске здравствене организације (СЗО), на сваких 10.000 становника требало би бити обезбјеђено једно мјесто у Сигурној кући. У БиХ има око 200 смјештајних капацитета у Сигурним кућама, што значи да, према овим препорукама, недостаје око 150 мјеста.

- Међутим, морамо се осврнути на нашу стварност и то да није рјешено питање финансирања и опстанка Сигурних кућа. Стога сматрам нужним прво ријешити статус постојећих Сигурних кућа, а потом анализирати потребу и планирати отварање других - истиче менаџерка Сигурне куће у Сарајеву Мубера Хоџић-Лемеш, која осим жртава насиља са подручја Кантона Сарајево прима и жртве насиља са Босанско-подрињског кантона Горажде.

Иако су у питању препоруке, па је бројку тешко упоредити са стварним потребама, јер оне нису константне и свуда исте, јасно је да постојећи смјештајни капацитети у Сигурним кућама у БиХ нису довољни да би се покрили сви дијелови земље, посебно у контексту бројних руралних подручја и мањинских заједница, које остају готово незаштићене. 

Тако жртве које живе у мањим срединама често немају ни основне информације о томе како да потраже помоћ, па пут до Сигурне куће може бити дуг и тежак. 

И директорица Сигурне куће у Модричи Гордана Видовић сматра да осам Сигурних кућа у БиХ свакако представља важан корак у пружању помоћи жртвама насиља, али да то није довољно да се у потпуности задовоље потребе.

- Умјесто фокусирања искључиво на повећање броја сигурних кућа, много је важније и корисније размишљати у правцу проширења постојећих капацитета. Организације са дугогодишњим искуством у раду с жртвама насиља већ имају развијене инфраструктуре, тимове и ресурсе који омогућавају пружање квалитетне помоћи - истиче Видовићева.

Проширењем капацитета постојећих сигурних кућа могуће је осигурати већу доступност услуга, боље прилагођене потребе жртава, те омогућити ефикаснију и континуирану подршку. Такође, улогу у овом процесу игра и стабилно финансирање, које је кључно за одржавање и даљи развој постојећих капацитета.

- Свакако да би било добро да свака регија и/или сваки кантон има сигурну кућу, али првенствено је нужно осигурати постојећим сигурним кућама системско финансирање како би могле да функционишу - истиче директорка Удружења “Жена БиХ” Дијана Тадић, која је психолог у Сигурној кући у Мостару.

ПОДРШКА 

За Сигурне куће у БиХ никада није сигурно колико ће средстава имати и да ли ће затребати за нешто неопходно у раду, као и на који начин у тим случајевим изнаћи рјешење. Стога је и наша подршка, као друштва, неопходна већ данас. 

- Помоћи можете и Ви, тако што ћете до краја априла сваким позивом из “м:тел” мобилне и фиксне мреже донирати 1 КМ за Сигурне куће у БиХ. Сваки позив је добродошао, јер он значи већу сигурност за жене и дјецу жртве породичног насиља у моментима када им је наша подршка најважнија - саопштено је из “м:тел”-а.

Овај текст је дио кампање “Нисте саме, имате пријатеље”, коју компанија “м:тел” у сарадњи са Сигурним кућама у БиХ реализује до 30. априла. Компанија “м:тел” је Сигурним кућама у БиХ донирала 100.000 КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.