Да ли ће Непалци и Турци зарадити пензију нашим радницима?

БАЊАЛУКА - Протокол, који олакшава довођење страних радника у БиХ, недавно потписан у Сарајеву, изазвао је оштре реакције појединих синдиката.

Док домаћи радници због малих плата и лоших услова рада бјеже на Запад,  радници из Турске и са далеког истока све чешће се запошљавају у БиХ.

Намеће се логично питање: како то да послодавцима, који хорски кукају на свако повећање минималца, није тешко га странцима исплате и плате и доприносе и уз то им обезбиједе смјештај и храну, а неријетко и преводиоце?

И да ли ће у том процесу који економисти зову “глобализација тржишта радне снаге”, радници из БиХ бити губитници? Или ће, у ситуацији када се број домаћих младих радника рапидно смањује, а број пензионера повећава, управо гастарбајтери спасити пензиони фонд и обезбиједити пензије нашим грађанима?

Чега се боје синдикалци?

Протокол, који је поново актуелизовао ова питања, није донио никакву епохалну промјену. Због документа, који су потписли министар иностраних послова БиХ Елемедин Конаковић и замјеник директора Службе за послове са странцима Алмин Имамовић, број страних радника у БиХ се неће повећати, али ће процедура за њихов долазак бити олакшана.

Захтјеве за одобрење боравка у БиХ и за издавање радних дозвола страни радници ће моћи предати у амбасадама и конзулатима, што ће убрзати процес и смањити главобоље, и њима и њиховим послодавцима.

–  Имали смо ситуацију да страни радници прво добијају дозволе за долазак и боравак у БиХ, а онда покрећу процедуру за добијање радних дозвола. Послодавци, који доведу радника, морали су чекати мјесец или два да би тај радник могао почети да ради – објаснио је Конаковић.

Он је додао да би се “дигитализацијом процеса требало олакшати и слање документације”.

Одмах су реаговали из Савеза самосталних синдиката БиХ. Тврде да незапосленост у БиХ расте, а да власти истовремено воде “контрадикторну политику, која збуњује и грађане и раднике и дијаспору”.

– Власти позивају дијаспору да се врати и помогне у обнови БиХ, а истовремено потписују споразуме који омогућавају масовни увоз страних радника – поручили суи з ове синдикалне централе.

Само 0,7 одсто радника странаца
Међутим, то што ће документе моћи слати мејлом, а захтјеве предавати у конзулатима, не значи да ће радници из иностанства масовно похрлити у БиХ.

Јер, број страних радника је ограничен квотама, који се одређују сваке године, на основу исказаних потреба привреде и стања на бироима за запошљавање.

Званични подаци кажу да је прошле године, када је квота била рекордних 6.073 страних радника, а издато је укупно 5.798 радних дозвола, удио странаца у укупном броју запослених у БиХ износио само 0,7 одсто.

Тешко да ће их и ове године бити више од једног процента, чак и ако се стопостотно искористи квота, која у 2025. дозвољава запошљавање 7.229 странаца.

Ко нам мијеси хљеб и гради зграде

Према подацима Министарства цивилних послова БиХ, странци се најчешће ангажују у грађевинарству, прерађивачкој индустрији и услужним дјелатностима. Највише страних радника долази из Турске, Индије, Непала, Бангладеша и из Србије.

Пракса показује да гастарбајтери најчешће раде послове које домаћи радници не желе.

Тако је у Бањалуци, како је раније писала Српскаинфо, на грађевинама највише зидара, тесара и армирача из Турске, док се радници из Непала, Шри Ланке и са Филипина најчешће запошљавају у пекарству.

И док синдикалци гунђају, послодавци тврде да је садашњи број гастарбајтера само кап у мору. За спас и напредак привреде, тврде, потребно их је много више.

У наредних 10 година потреба за страним радницима у Репубици Српској ће порасти на скоро 40.000, а у читавој БиХ на око 100.000 радника – каже за Српскаинфо Зоран Шкребић, предсјендик Уније послодаваца РС.

Он упозорава и на демографске изазове. Не само да наши радници одлазе у инстранство, него се у РС, према доступним подацима, годишње пензионише око 15.000 људи, док је број младих који стасавају за тржиште рада знатно мањи и процјењује се на око 9.000.

–  Због односа пензионера и радника који је сад тренутно 1:1,17, попуњавањем тих радних мјеста страним радницима добићемо позитиван ефекат на буџетске фондове, а самим тим и буџет – сматра Шкребић.

“БиХ је паркинг за раднике са истока”

Значи ли то да ће нам гастарбајтери са Истока зарађивати пензију?

Данко Ружичић, генерални секретар Савеза синдиката Републике Српске, каже да се не бисмо требали превише поуздати у овакву рачуницу.

– Странци долазе, то је неминовност, али они и одлазе. Ми им често служимо само као паркинг на путу према западу. Уосталом, сви желе да зарађују више, то је легитимно, а њих, као и наше раднике, чекају дупло веће плате чим пређу Саву и кроче у ЕУ – каже Ружичић.

Додаје да, ако  у последње три године пратимо и анализирамо долазак страних радника,  видјећемо да се они овдје не задржавају и да послодавци у Републици Српскеој већ трећу годину за редом не траже повећање квоте, која им дозвољава увоз 2.000 страних радника.

Све то, како тврди, указује да се нико у БиХ не може ослонити на стране раднике, који у већини случајева раде за минималац, да ће они спасити пензионе фондове. 

-Морали бисмо се озбиљније потрудити да, кроз социјални дијалог, синдиката са послодавцима и владом направимо друштвени договор, како побољшати повећати плате радника и заштитити права из радног односа, да бисмо задржали наше раднике и покушали вратити оне који су одавде отишли на запад – закључује Данко Ружичић.

Све више жена

Подаци Министарства цвилних послова БиХ показују да у Федерацију БиХ долази знатно више страних радника, него у Републику Српску.

Тако је за ову годину у Ф БиХ одобрено запошљавање 4.490, а у РС 2.000 страних радника. Преостлих 739 странаца ће се запослити у Брчко Дистрикту.

Занимљиво је да расте број жена странкиња које се запошљавају у БиХ: лани их је било 804, што је 14 одсто од укупног броја гастарбајтера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.