Чувени занатски центар пао у заборав

ФОЧA - Када би се неко вратио пар вијекова уназад у некадашњу чаршију, данас општину Фоча, могао би да се похвали да живи у трговачком занатском центру горњег Подриња, за чије се занатске радње чуло на тадашњим балканским и европским тржиштима.

Радње чувених старих занатлија, који су својим вјештинама тада надмашивали и цариградске мајсторе, красиле су ову чаршију.

Сада се у Фочи налазе те исте, али порушене и руиниране занатске радње, стари занати су пали у заборав, а занатлије, као и жеља за занатом, ишчезле.

Само ријетки знају да се од малог трга насталог у првој половини 14. вијека Фоча временом развила у трговачко-занатски центар, смјештен на караванском путу између Дубровника и Цариграда.

Све вријеме под турском, касније аустроугарском владавином и надаље била је занатска жижа. Највиши домет у овом градићу оствариле су старе занатлије које су држале дућане.

Међу њима предњачили су мајстори у изради метала, а развијао се и кожарски занат, јер је крај био богат стоком, што је створило услове да се табаци, сарачи, чизмаџије и ћурчије прочују по квалитету прерађивања коже.

Мало је оних Фочака који се тога сјећају, а још мање оних који о томе могу да свједоче, јер су велемајстори изумрли са својим занатима. О њима данас само свједоче стари записи и Драгица Ћурчић, кустос фочанског музеја.

- Кујунџијске радње у Фочи имале су дугогодишњу традицију у изради накита, украшеног народним мотивима, а накит је стизао чак до Беча и Пеште - прича Ћурчићева.

Фочански крај био је познат и по кућној производњи текстила и ћилима, а њиховом обрадом бавили су се кројачи, абаџије, бојаџије, свилари.

- Поред ћилимаре која је у то вријеме отворена са погоном у Јелечу, жене су у својим кућама ткале, везле, плеле многе одјевне и украсне предмете, а дорађивале их и китиле вуном, свилом, козјом длаком, памуком - додаје Ћурчићева.

Фочанске занатлије креирале су аутентичне предмете, нису копирале стране узоре, а радње су обиловале новим израдама.

Перо Вуловић, старац који гази девету деценију, присјећа се да му је дјед Милан одлазио у чаршију, посебно понедјељком, када је био пијачни дан и увијек се кући враћао са претовареним коњем, јер није могао да одоли понуди и цакама трговаца.

Према ријечима кустоса Драгице Ћурчић, занатски сектор је некада у Фочи имао престижан статус. Пријека чаршија са обиљем радњи и занатских производа личила је по многима на данашњи Цариград. Како је вријеме одмицало, технологија напредовала, а ратови и вријеме чинили своје, дио града звани Сахат кула, данас изгледа сабласно. Занатлија у том дијелу скоро да и нема, радње зјапе празне, а понеке чак пријете урушавањем. Чаршија живи још само на папиру и оживљава понекад у сјећањима потомака старих занатлија.

Занатске породице

Старе фочанске занатлије су све до прошлог вијека преносиле занате на своје потомке, а међу њима најпознатији су били породица Aце Шундурике, која је израђивала накит и Брајловићи, који су годинама држали златаре. Сви су знали за кројачку породицу Сунарић, вунаре Соколовиће, чувене трговце Хаџивуковиће. Није било Фочака да своју обућу није бар једном поправљао код чувених обућара из породице Моцо. У близини некадашње Пријеке чаршије и дан-данас постоји занатска обућарска радња Вукана Срндовића и кројачке породице Соколовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.