Чувари тајни херцеговачких језера

ТРЕБИЊЕ - Требињски клуб "Посејдон" јединствен је по много чему. Једини је који може да обавља већину послова под водом од Требиња до Бијељине, па су многи склони да кажу да требињски рониоци немају премца на овим просторима.

Нема мјеста гдје требињски рониоци нису ронили на подручју Српске, али и шире. Пећине су најризичније. Такозвано спелеороњење је најопасније. Када се креће у такве подухвате рониоци, осим одијела, носе двоструку опрему. Кажу да су ронили на извориштима и сифонима, спуштали се на око 80 метара дубине.

- Клуб нема много опреме за спелеороњење тако да ронимо у групама - каже ронилац Саша Куртовић.

Чланови "Посејдона" ронили су на свим језерима, на Требишњици, Неретви, Дрини, на Буни. Спустили су се и испод бране Гранчарево. Највећа дубина је била 82 и по метра.

- На брани је био неки технички квар. То је била екстремна дубина на којој рониоци користе ваздушне мјешавине. Два мјесеца смо се припремали за такво роњење. Под вучно полужје, на дубини од 80 метара гдје се готово ништа не види, провукла се грана, отклонили смо тај квар и све је функционисало како треба - прича један од "Посејдона" Aлександар Вуковић и додаје да су под водом, за њега, најинтересантније грађевине. Додаје да су прије десетак година имали један и те како интересантан сусрет под водом.

- Код сплава "Aполон" на Билећком језеру, готово лицем у лице срели смо се са правом језерском немани. Ронили смо на тренажном роњењу у групи. Видио сам огромног сома од сигурно стотињак килограма. Било је и страшно и атрактивно али је чињеница да такве "але" постоје у дубини Билећког језера - каже Вуковић.

Свако роњење је само по себи атрактивно.

- Под водом су у Билећком језеру комплетна села, мостови, куђе, предивне грађевине. На Aрсланагића мосту такође - прича Саша.

Обиман посао рониоци су имали приликом чишћења корита ријеке од заосталих мина из посљедњег рата. Посао је обављан на потезу од базена у Бреговима до Бања.

- Из ријеке смо извадили око 150 комада разноразних комада муниције и наоружања. Зоље, рапове са муницијом, пушке, неексплодиране гранате... свега смо налазили. И што је интересантно, све смо пречистили до сада пет-шест пута и увијек би нешто ново проналазили - додаје Куртовић.

Вуковић се присјетио једне опасне ситуације, када се заглавио у грање на дубини од 55 метара, вадећи туристички брод "Лотику" из Вишеградског језера.

- У тренутку сам схватио да не могу ни напријед ни назад. Цијели живот ми је прошао у пред очима. Помислио сам да никада више нећи видјети сина. Смирио сам се, ножем одсјекао грану која ме је спречавала да изроним и кренуо ка површини. Тада сам видио свјетлост ронилачке лампе мог колеге Саше Куртовића који је кренуо да ме спаси - каже Вуковић.

Рониоци кажу да је посебан проблем то што када је хидроакумулација грађена, шума није сасјечена. У таквим ситуацијама ронилац се лако запетља и настаје проблем.

Скупа опрема

- Само за једног рониоца треба опрема у вриједности од десет до 12 хиљада марака. Опрема укључује одијело, регулаторе, кацигу... Код нас требају специјални регулатори, против промрзавања, јер је на дубини од 50 метара Билећког језера усред љета температура је од четири до шест степени, а на тим температурама вода почиње да се згушњава - објаснио је Вуковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.