Цитостатици први на листи приговора

Бањалука - На адресу Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ у посљедње четири године стигло је више од 440 пријава љекара на нежељене реакције на медикаменте, а највише их се односило на цитостатике.

Стручњаци истичу да је обавеза пацијента да нежељена дејства пријави свом љекару, а они даље надлежним институцијама које су задужене за промет лијекова.

У надлежној агенцији истичу да број пријава из године у годину варира, а највише их је било 2015. године, када су им здравствени радници доставили 136 жалби на нежељене реакције на лијек.

- Податке за ову годину још немамо, а раст броја жалби из претходних година значи да је у БиХ порасла свијест о значају пријављивања нежељених дејстава лијекова, што је врло позитивно. За сада је највише пријава на цитостатике, затим на лијекове за болести мишићно-коштаног система и антиинфективне лијекове - рекли су у Агенцији.

Додају да се у случају да за исти лијек буде поднесено више пријава приступа контроли лијека.

- У таквим случајевима обављамо процјену да ли је ријеч о истом нежељеном дејству код свих пацијената и да ли су такве реакције познате и описане у упутству, те да ли се ради о сумњи на озбиљно нежељено дејство. У зависности од степена озбиљности повлачимо одређене серије лијека или привремено и стално одузимамо дозволу за стављање лијека у промет - појаснили су у овој агенцији.

Специјалиста породичне медицине у бањалучком Дому здравља Ведрана Антонић-Ковљеновић појашњава да се нежењени ефекти јављају када пацијенти комбинују лијек са неким другим лијеком или храном. Осим тога, реакције се могу јавити и у случајевима када се пацијент излаже сунцу, а не би требало током конзумирања терапије.

- Често се реакције дешавају за вријеме краткотрајне терапије антибиотицима код пацијената који су алергични на антибиотике. Они добијају осип сличан копривњачи или црвенкасте "печате" по тијелу и осјећају нелагодно пецкање. Некада то може бити праћено и гушењем, осјећајем "кнедле" у грлу, лупањем срца и слично - рекла је Антонић-Ковљеновић.

Она је нагласила да када се појаве било какве нежељене реакције или сумње на нежељене ефекте лијека пацијенти треба да прекину терапију и да се јаве се свом љекару.

Додала је да љекарима проблеме ствара и то што се велики број пацијената у посљедње вријеме лијечи "онлајн".

- Много је оних који на интернету сами траже дијагнозе и терапије за своја обољења, који затим пију лијекове без консултације са љекаром - рекла је Антонић-Ковљеновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.