Ћиро пишти долином Рзава

ВИШЕГРAД - Отправник у свечаној униформи на Жељезничкој станици Мокра Гора високо је подигао црвену таблицу са двије црне стрелице и локомотива парњача је прво пустила облак водене паре а онда отегнуто запиштала.

Осамдесетак туриста из западних земаља, љубитеља старих пруга, заљуљало се у вагоне старе више од стотину година, кроз отворене прозоре ушао је оштар мирис дима а точкови су почели равномјерно клопарати.

Кроз прозоре су провириле радознале главе туриста па онда њихови фотоапарати који су свјетлописали предивне пејзаже, али и сељаке који су раздрагано махали путницима радујући се поновном проласку старог воза кроз њихов крај.

Стари популарни "ћиро" застајкивао је поред великих и необичних тунела, мостова и вијадуката, туристи су излазили из воза а онда се он враћао у "рикверц" да би се полагано овјековјечио његов излазак из мрака тунела или прелазак преко гвоздене конструкције моста изграђеног још 1906. године.

Туристи би тада формирали прави "стрељачки строј" у више нивоа тако да један другом нису сметали како би фото-апарати забиљежили што више лијепих и несвакидашњих призора.

- Ово је предиван доживљај, а посебно је чиста и лијепа ријека - каже одушевљена Њемица непрестано шкљоцајући фото-апаратом.

На граничном прелазу Котроман-Вардиште, код чувеног тунела са кипом српског војника на њему, заједно граничари и цариници из Србије и БиХ брзо обављају формалности легитимисања и уз љубазан осмијех излазе из вагона.

Гим Ендрик из Беча каже да је обишао скоро све старе жељезнице у Европи али да никад није прастарим возом прелазио из једне у другу државу.

- То добо, добо ... - покушава да каже на лошем српском језику.

Воз стаје код манастира Добрун. Многи странци улазе у ову светињу Немањића, побожно, а један од њих пали десетак свијећа "за мртве". Нисмо жељели да му прекидамо ритуал и питамо га да ли је православац или католик али свијеће су остале да титрајау у полутами манастира.

Поред пруге у насељу Босанка Јагодина окупили се људи и машу, машу. Многи мјештани ових села су радили на жељезници и добро живјели а својим потомцима су причали да је "ћиро" изградио све фабрике, мостове, путеве, градио је државу. На перону Жељезничке станице у Вишеграду ученици основне школе пјевају пјесме док воз полако долази. Чланови Српског соколског друштва "Соко" дочекују госте издалека хљебом, сољу и ракијом, а чланице кућне радиности им показују своје рукотворине.

Пензионер Бошко Филиповић брише сузе и присјећа се прошлости.

- На жељезници сам пензију зарадио, дјецу одшколовао а једини сам жељезничар који је добио од предсједника тадашње државе орден рада. Пресрећан сам што је "ћиро" поново запиштао у Вишеграду - каже Филиповић не кријући своје задовољство.

Писак "ћире" кањоном Рзава и Камишине од јуче ће постати свакидашња појава. A носталгичарима и онима који су потомцима причали како је било кад је "ћиро" возио и никог на станици није оставио и био сиротињска мајка, срце ће коначно бити на мјесту.

"'Ћиро' ће вући милионе"

У првом возу по реду вожње је и градоначелник Ужица Јован Марковић који каже да ће овај међудржавни пројекат донијети добробит и Вишеграду и Ужицу.

- 'Ћиро' ће вући милионе ако само будемо умјели да их узмемо - каже лаконски Марковић.

Начелник општине Томислав Поповић оцјењује да је ово историјски дан за општину и да се туристичка понуда града на Дрини бити умногоме квалитетнија.

- Потребно је још много тога урадити да се туристи који дођу возом што више задрже у нашем граду - каже Поповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.