Цијела школа за два ученика

Приједор - Баш као у некој бајци, преко седам брда и седам гора, али у овом случају и обиљежених минских поља, уз пратњу два орла стиже се до подручне школе у планинском селу Горња Трамошња.

Иако је удаљено готово 50 километара од Оштре Луке, село на 500 метара надморске висине на крајњем сјеверозападу Српске припада овој општини. А у малој сеоској школи, подручном одјељењу Основне школе "Јосиф Панчић" Доња Козица, у центру села - једна учитељица и два ђака.

Двије дјевојчице, лијепе као "уписане", Николина Арсенић која похађа трећи и Марија Илић која иде у четврти разред.

Сједе и пажљиво слушају своју учитељицу Миру Мушић.

- Овдје радим већ четири године и ово је за мене био прави изазов будући да сам остале године свој 33-годишњег учитељевања провела у Бањалуци - прича насмијана учитељица Мира.

Каже да је била у могућности да прихвати овај посао и да ради на терену будући на млађе колегинице које тек заснивају породице то нису могле.

- Нама је овдје одлично, радимо у природи, лако је учити два ђака, нема шансе да не савладају градиво јер не одустајемо док све не буде научено - каже учитељица Мира.

С њом се слажу и ученице Николина и Марија, али додају да им недостају вршњаци.

- О учитељици имамо најљепше мишљење и дивно нам је у школи, али нам недостају другови из разреда, а њих видимо кад идемо у централну школу на вјеронауку - рекле су дјевојчице углас.

Због њих двије подручна школа у Горњој Трамошњи наставила је и ове године да ради будући да је централна школа у Доњој Козици, која има 46 ученика, удаљена од овог села 11 километара.

- Марија и сада путује пет километара и превози је отац сваког дана, а Николина нешто мање, три километра, али би ти километри, уз тих 11 до школе у Козици, били превише за овако мале дјевојчице - каже учитељица Мира.

Додаје да је она из Бањалуке те да радним данима борави у школи, а само викендом одлази у град, који је удаљен око 50 километара.

- Кад дјевојчице оду, мало се припремам за наставу, пишем, читам, мало одем негдје у село гдје су ме људи јако добро прихватили - каже учитељица Мира.

Додаје да је у селу школа уз цркву постала нека врста центра па мјештани, одакле год крену, сврате у школу по нове информације.

Иако се не зна каква је даља судбина ове сеоске школе, Марију и Николину свакако на путу до знања чекају десетине километара, којих и сад у својим младим годинама прелазе далеко више од својих вршњака. Када пређу на предметну наставу, прећи ће на путовање до Козице.

Када Марија и Николина заврше петогодишње школовање, школа неће имати ђака док не стасају нешто млађа дјеца, које у селу има, а каква ће судбина њиховог школовања бити, показаће вријеме.

Доња Козица

Основну школу "Јосиф Панчић" у Доњој Козици похађа 46 ученика.

Самостални стручни сарадник за друштвене дјелатности у општини Оштра Лука Далибор Љубоја истиче да је подручно одјељење у Горњој Трамошњи због свог статуса постало спорно још прошле године, али да су у сталном контакту са Министарством уважене чињенице и околности у којима се овдје изводи настава па је оно наставило да ради.

- Опредјељење општине је да сви ученици на територији наше општине, без обзира на то с ког дијела долазе, морају имати једнак статус и ми субвенционишемо превоз, као помоћ родитељима чија дјеца наставу похађају са ових рубних дијелова општине - рекао је Љубоја. Додао је да за њихов општински буџет то нису мала средства, али да је опредјељење ове локалне заједнице да на тај начин помогну да живот овдје и даље тече и да се људи овдје задрже.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.