Oбјављен научни рад о Трговској гори

БАЊАЛУКА - У међународном научном часопису Sustainability објављен је научни рад који случај Трговске горе анализира из перспективе прекограничне еколошке правде.

Иначе, часопис Sustainability индексиран је у базама Сциенце Цитатион Index Expanded (СЦИЕ) и Социал Сциенцес Цитатион Index (SSCI) у оквиру Web оф Сциенце Цоре Collection. Јоурнал Импаct Фацтор је 4,1 (2025), преносе Независне.

Рад са насловом "Перцеивед Енвиронментал Ињустице ин а Transboundary Радиоацтиве Waste Ситинг Диспуте: Имплицатионс фор Социал Sustainability ин Бордер Communities оф Босниа анд Херзеговина" допринос је аутора проф. др Велибора Лалића са Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци, Армина Кржалића са Факултета за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву, Владимира М. Цветковића са Факултета безбедности Универзитета у Београду и Техничког универзитета у Леобену, Милана Липовца са Факултета безбедности Универзитета у Београду и Марија Црнковића из "Греен Теам", Нови Град.

"Посебност рада огледа се у истраживању димензије случаја Трговске горе која је до сада била недовољно заступљена у научној литератури", истичу из УНИБЛ.

Досадашња истраживања била су претежно усмјерена на техничке, еколошке, правне и економске аспекте, док ново истраживање у средиште анализе поставља становнике заједница које се налазе изван државе у којој се формално доносе одлуке о планираном објекту.

"Истраживање представља једно од првих систематских емпиријских истраживања, усмјерених на перцепције становништва локалних заједница које се сматрају потенцијално погођеним планираним дугорочним складиштем ниског и средње радиоактивног отпада", наводе из УНИБЛ.

Подсјећамо, планирано складиште налази се у на локацији Черкезовац на Трговској гори у Републици Хрватској у непосредној близини ријеке Уне, природне границе Републике Хрватске и Републике Српске – Босне и Херцеговине.

Истраживање је спроведено на основу 385 валидних упитника прикупљених од новембра 2025. до априла 2026. године међу пунољетним становницима Новог Града, Костајнице, Козарске Дубице, Приједора, Бихаћа, Цазина, Бужима и Босанске Крупе.

Аутори су истраживање засновали на три основне димензије еколошке правде: дистрибутивној, која се односи на распод‌јелу потенцијалних ризика и користи; процедуралној и партиципативној, која се односи на учешће и могућност утицаја на одлучивање; те правди признања, која обухвата институционално уважавање интереса и положаја потенцијално погођених заједница.

"Резултати показују јасно изражене перцепције неправде у све три анализиране димензије еколошке правде. На петостепеној скали, на којој вриједност 3 представља неутралну позицију, просјечна вриједност износила је 4,351 за процедуралну и партиципативну димензију, 4,304 за дистрибутивну неправду и 4,109 за неправду признања. Све три вриједности биле су статистички значајно изнад неутралне тачке (п < 0,001), уз велике величине ефекта, што указује на снажно и досљедно изражен образац ставова у испитиваном узорку", истиче се.

Налази на нивоу појединачних питања додатно илуструју овај образац. Са тврдњом да није праведно планирати складиште радиоактивног отпада у близини границе са Босном и Херцеговином сагласило се 82,3 одсто испитаника.

Формално право становника пограничних локалних заједница у БиХ да учествују у одлучивању подржава 83,9 одсто испитаника, а исти проценат сматра да њихови ставови треба да буду узети у обзир без обзира на државну границу.

Истовремено, 80,2 одсто оцјењује процес избора локације као нетранспарентан и искључујући за потенцијално погођене заједнице.

Научни значај рада превазилази локални контекст случаја Трговска гора и повезује га са широм расправом о еколошкој правди, управљању прекограничним ризицима, учешћу јавности и легитимности процеса одлучивања.

Специфичност случаја огледа се у томе што се формална надлежност за доношење одлука налази у једној држави, док се дио географски блиских заједница које могу бити погођене налази у другој држави и изван њеног административног система.

Управо ту перспективу аутори издвајају као један од кључних теоријских доприноса истраживања, јер отвара питање како се принципи правичности, учешћа и институционалног признања примјењују када се простор формалног одлучивања и простор могућих посљедица не поклапају.

На основу добијених резултата, аутори указују на значај транспарентног прекограничног учешћа, доступности критеријума за избор локације, независне научне провјере, континуираног праћења стања животне средине и здравља, те смисленог укључивања потенцијално погођених локалних заједница и организација цивилног друштва.

Објављивањем овог рада случај Трговске горе добија јасније мјесто у међународној научној расправи о прекограничној еколошкој правди, учешћу јавности, институционалном признању и друштвеној одрживости.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.