Чемерно је мјесто злочина, туге и српског страдања

ЧЕМЕРНО - Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац оцијенила је да је поражавајуће то што ни након 34 године нико није одговарао за масакр над 30 српских цивила и војника у селу Чемерно код Илијаша који су убијени само зато што су били Срби и као такви били непожељни на овом подручју.

- Злочин су починили они који су знали гдје ће их пронаћи и на који начин ће их ликвидирати - рекла је Граорац код спомен-обиљежја на Чемерну гдје је служен парастос за 30 српских цивила и војника које су прије 34 године убили припадници тадашње Територијалне одбране из Брезе, Високог и Какња.

Граорац  је истакла да је Чемерно мјесто чемера, туге и јада и да се на сваком педљу овог села може осјетити да је ту почињен злочин.

Граорац је истакла  да су Срби у Чемерну страдали само зато што су били своји на своме, те да данас у овом селу више не живи нико.

- Ово је мало мјесто у којем данас само по овим споменицима и по православној цркви можете знати да су у њему некада живјели Срби - напоменула је  Граорац и констатовала да је поражавајуће то што до данас нико није процесуиран за злочине над недужним српским цивилима у Чемерну.

Она је напоменула да процес траје и траје, и да ће трајати  ко зна колико. 

- Вјероватно ће на крају бити прекинут из општепознатих разлога – због недостатка доказа, смрти оптужених или ко зна чега другог, као што се дешавало и у другим судским процесима - Констатовала је Граорац. Бранко Трифковић је рањем на Чемерну и поред чињенице да на Чемерно долази већ петнаестак година из Брчког сваки пут кад дође не може скрити сузе и да потресне слике навиру једна за другом.

- Био сам рањен и у страшном масакру успио сам да побјегнем међу стијене и тако сам сачувао живу главу. Овдје су ми убили у кући оца, мајку и брата, стрица његова два сина и невјесту који су избјегли код нас из Дебекле међе . Сестра је била рањена али она је преживјела јер није давала знаке живота. Брат је давао знаке живота и њега су дотукли. из куће је убијено седморо људи , њих честоро у кући а оца 500 метара од куће - прича за „Глас Српске“ Трифковић. Он напомиње да су његови најрођенији били сахрањени на Чемерну а да су 1 999. године есхумирани и потом сахрањени на Сокоцу.

трифковић наглашава да се тај покољ српског живља десио прије 34 године а да за то нико није одговарао.

- Исто тако три мјесеца касније из засједе на камиону убијено је 11људи у шуми . То је било 29. августа 1 992. године и њихову погибију која се десила испод Чемерна у шуми нико не обиљежава што би морало да се ради - напомиње Трифковић.

Помен у Чемерну су служили парох илијашки Дејан Млађеновић и пензионисани свештеник Зоран Перковић, који је рекао да су Срби у Чемерну убијени бранећи своја огњишта.

- Долазак на ово мјесто је најмање што се може учинити за пострадале у Чемерну. Важно је да се молимо за њихове душе које почивају у царству небеском - поручио је свештеник Перковић.

Марица Ђука, којој је у нападу на Чемерно убијен син који још није напунио 18 година, каже да не вјерује у правосуђе БиХ и да није оптимиста да ће правда икада бити задовољена.

Невенка Буњевац из сусједног села Дебела Међа, чији су бројни сељани заклани или протјерани, рекла је да је само из породице Буњевац убијено 15 Срба.

- Ужас шта су нам урадили. Над њима је направљен масакр за који нико никада није одговарао. Правосуђе је за Србе затајило. Наше људе су прогонили, затварали и осуђивали, а своје нису дирали. Над Србима је на све стране почињен масакр, али то њима није битно - констатовала је  Буњевац.

На споменику гдје су уписана имена убијених прича Вукан Ђука није дозвољено да се на споменику напише да су ти побијени људи жртве злочина него да је по наредби инспектора из Илијаша умјесто ријечи злочина која је стајала када је споменик подигнут, морала да се напише ријеч „збивања“.

- Кад је споменик био постављен није крст био добро учвршћен и то је пријављено властима у Илијашу и онда су дозволили да се крст учврсти, а инспектор који је ту дошао наредио је да се избрише термин „жртве злочина“ и умјесто тога напише „жртве збивања“ и то је је наредио и тако је учињено - испричао је Ђука.

Вијенце на спомен-обиљежје положили су чланови породица убијених, Граорчева, делегације Црвеног крста Републике Српске, града Источно Сарајево, те организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.