Бурсаћ: У години короне ниједан шумско-дрвни сортимент није пропао

ПРИЈЕДОР - Шумско газдинство (ШГ) “Приједор” једно је од ријетких у Српској које је у години вируса корона у цјелости испунило, а и пребацило и план сјече и план узгоја, и четврту годину заредом остварило најбоље резултате од свих газдинстава предузећа “Шуме Републике Српске”, рекао је директор приједорског газдинства Саша Бурсаћ.

“У 2020. години било је заустављено тржиште због затворених граница, био је отежан пласман и унутар земље, али је наша највећа сатисфакција да нам није пропао ниједан једини шумско-дрвни сортимент, иако смо сасјекли све што смо планирали, чак и више од тога”, рекао је Бурсаћ.

Због постигнутих резултата, као и чињенице да висина плата у овом газдинству није мијењана 20 година, приједорско газдинство тражило је повећање цијене рада и за прошлу и за ову годину са 130 на 150 КМ, које би се могло сервисирати трећином своје добити, али управа и надзорни одбор нису одобрили.

“Морамо остати у оквиру јавног предузећа, али функционисање по систему спојених посуда није добро. Строго водимо рачуна о сваком фенингу и уз домаћинско пословање свака фирма може добро пословати, нарочито ми који користимо природни ресурс којег имамо довољно и који је обновљив”, оцијенио је Бурсаћ.

Он је навео да приједорско газдинство има и бројне специфичности, а на првом мјесту разуђеност у организационом и територијалном смислу, са једном дирекцијом, пет шумских управа, у шест локалних заједница и са десетинама километара међуентитетске линије разграничења, као и рад на дубоким земљиштима и рад са ниже вриједним сортиментима са просјечном цијеном од 87 КМ по метру кубном.

Бурсаћ је додао да су отворени и према Градишци и Бањалуци и имају велики број извозних путева од којих многи пролазе кроз минска поља, а њима пролазе шумокрадице, те их је тешко хватати.

“Некада успијевамо заједно са федералним и са институцијама Унско-санског кантона урадити заједничке акције, а некада не. У питању су сложене процедуре и док их спроведемо, шумокрадице то у међувремену чују, па одмах или редукују активности или се пребаце на други терен. Ипак, штете су сведене на минимум - неколико десетина кубика”, појаснио је Бурсаћ.

Према његовим ријечима, ШГ “Приједор” са 230 запослених није претрпано радницима, плата се исплаћује од 2. до 4. у мјесецу за претходни мјесец, обавезе се редовно измирују, а некад се није могла здравствена књижица овјерити, дуговања и потраживања су приближно истог износа и нема неплаћених фактура старијих од мјесец дана.

“Кад сам прије четири године преузео дужност, затекла ме фактура од 965.000 КМ за овај простор, као и бројни дугови према добављачима, извођачима, радницима и држави. За годину и по постали смо ликвидни, а за двије и по године и стабилни, без дугова, са исплаћеним просторима и обавезама према свима”, навео је Бурсаћ.

Он је напоменуо да су у потпуности обновили возни парк и тако уштедјели огромне трошкове одржавања старих возила.

ШГ “Приједор” је у посљедње четири године изградило или реконструисало десетак мостова и више од 30 километара шумских камионских путева којима могу ићи и мала возила, јер без праве шумске комуникације нема ни праве експлоатације.

Бурсаћ, који је инжењер шумарства, а 13 година раду у ШГ “Приједор”, сматра да изванредним резултатима газдинства доприноси и то што више времена проводи на терену, па очекује од управе да им због континуитета у резултатима дозволи више повремене радне снаге и да више уважи њихово мишљење када је ријеч о купцима сортимената.

“Ми немамо право гласа ни у расподјели сортимената и уговарању, па не можемо ни испоштовати неке локалне дрвопрерађиваче зато што постоје приоритети које одређује управа”, закључио је Бурсаћ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.