Божић - успомена на рађања новог живота

Код Срба се Божић и празници у вези са њим најсвечаније прослављају и обилују лијепим обичајима и обредима, који вријеме од неколико седмица око Божића чине најљепшим и најсвечанијим периодом у цијелој календарској години.

Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља свијета.

То је празник рађања новог живота, празник дјеце и дјетињства, празник родитељства, очинства и материнства.

Сви божићни обичаји и обреди имају један основни смисао и своде се на један циљ: умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све је то изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: "Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дјечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!"

Са Бадњим даном почиње божићно славље

Дан уочи Божића, 6. јануара, зове се Бадњи дан. Назив је добио по томе јер се тога дана сијече бадњак и уноси у кућу. Са овим даном већ почиње божићно славље.

Ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване ложи се ватра и приставља се уз њу печеница. Жене у кући мијесе божићне колаче, торте, припремају разноврсну и традиционалну трпезу за Божић.
На Бадњи дан ујутро рано сијече се и доноси пред кућу бадњак. Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво. Увече, уочи Божића, бадњак се пресијеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.

Прије изласка сунца, на Бадњи дан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сијече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст.

Стабло церића треба да буде толико да га домаћин на рамену може донијети кући. Када изабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима сјекиру у руке и сијече бадњак.

Бадњак се сијече и засијеца сјекиром укосо, и то са источне стране. По народном вјеровању, бадњак се мора посјећи са три снажна ударца. Што сјекира од три пута не пресијече, довршава се ломљењем или увртањем (сукањем). Тај ломљени дио на бадњаку зове се брада и пожељно је да буде на сваком бадњаку.

Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не смије се, дакле, зауставити на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, гдје стоји до увече.

Бадње вече спаја Бадњи дан и Божић

Бадње вече, практично спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за неке особе, које су пријатељски блиске и везане, да су као "Божић и Бадњи дан". Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу.

Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад ријечима: "Добро вече! Честит Божић и Бадње вече!" Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: "Добро вече! Честити ви и ваша печеница!" Печеница се уноси у собу гдје се вечера на Бадњи дан и руча на Божић и прислања на источни зид, тамо гдје су иконе и кандило.

Пошто се бадњак претходно исијече са дебљег краја на три дијела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо гдје нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.

Послије бадњака у кућу се уноси слама. Приликом уношења сламе, домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се уносио бадњак и печеница, слама се посипа по цијелој кући. Домаћица у сламу под столом, гдје се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчке, које дјеца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.

Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпјевају тропар "Рождество твоје...", помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и сједају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свјежа или сушена риба и друга посна јела.

Божић се празнује три дана

Најрадоснији празник међу свим празницима код Срба је Божић. Празнује се три дана. Први дан Божића је увијек 7. јануар. На Божић ујутро, прије свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божића и божићног славља.

Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одијело и одлазе у цркву на јутрење и божићну литургију. Послије службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају ријечима: "Христос се роди!" и отпоздрављају: "Ваистину се роди!"

Ваља напоменути да се тако поздравља и говори све од Божића до Богојављења. Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане овим радосним божићним поздравом и они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.

Рано ујутро на Божић домаћица замијеси тијесто од којег пече погачу која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић.

Када чесница буде печена износи се на сто гдје је већ постављен божићни ручак. Домаћин од печенице за Божић сијече најприје лијеву плећку, главу и дио од ребара. Када сви стану за сто, домаћин запали свијећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем кадионицу који кади цијелу кућу.

Aко неко зна, пјева божићни тропар, а ако не, чита се "Оче наш" наглас. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи. Она се ломи на онолико дијелова колико има укућана. Онај ко добије дио чеснице у којој је новчић, по народном вјеровању, биће срећан цијеле те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и сједају за трпезу.

На Божић, рано пријеподне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може да буде и неки случајни намјерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник.

Положајник поздрави дом божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: "Колико варница толико срећица, колико варница толико парица (новца), колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, амин, Боже дај".
Положајник симболички представља оне мудраце који су пратили звијезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица послије тога послужи положајника и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човјек који на Божић и за цијелу идућу годину доноси срећу у кућу.

Обичај је да се на Божић започне неки посао, а у послијеподневним часовима иде се у госте.

Божић у урбаној средини

Поставља се питање како славити Божић данас, у измијењеним условима живота, нарочито у урбаним срединама, гдје нема ни ватре, ни огњишта, ни шуме, ни дрвећа и гдје је немогуће на високе спратове подизати велико дрво и сламу.

Срби су Божић, исто као и крсну славу, славили у тешким ратним условима у рову, на стражи, на фронту, тим прије га је лакше славити у свијетлим, пространим, топлим и комфорним становима, у градским срединама.

Умјесто великог дрвета у цркви се узме освештана гранчица бадњака и сламе. Све се то, заједно са печеницом, уочи Божића уноси у кућу и ставља испод славске иконе на источном зиду стана или куће.

Симболика

Бадњак симболички представља оно дрво које су пастири донијели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак наговјештава и дрво Крста Христовог.

Божићна печеница

Према народним обичајима, овај обичај је једна врста жртве која се приноси Богу и вуче коријене из времена вјеровања прије хришћанства, а помиње се и у старозавјетним књигама. Поријекло је сигурно из времена многобоштва, а црква је овај обичај прихватила и благословила, са образложењем да послије Божићног поста, који траје шест седмица, јака и мрсна храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме.
За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.