Босоноги пензионер препјешачио пола Европе

НЕВЕСИЊЕ - Због својих необичних пјешачких авантура, седамдесетседмогодишњи невесињски пензионер, бивши наставник биологије и хемије Бранко Лажетић већ годинама изазива дивљење својих земљака, али и многих других.

До сада је пјешке превалио готово пола Европе, а тешко је побројати све његове пјешачке подухвате. Стално је проналазио нове инспирације за своја поклоничка путовања, на која је често кретао и босоног. Обућу готово да и није користио. Свако путовање има симболику или је у вези са неким значајним датумом, а мото подухвата је одавање признања онима који су дали животе да би будуће генерације биле срећније.

Каже да ће се, ако га здравље послужи, идуће године упустити у неку нову пјешачку авантуру. Иако не жели да открива своје планове, његови познаници знају да му је велика жеља да оде на Грмечку кориду, а још прије неколико година најављивао је да ће пјешачити у Грчку, на Свету гору.

- Први пут сам путовао бос приликом Дучићевог повратка у Требиње, када сам желио да се поклоним сјенима великог пјесника. Босоног сам путовао и од Међаша до Бањалуке да бих упалио свијеће трагично настрадалим бебама у бањалучком породилишту, а посљедњи подухват без обуће било је путовање од извора Дрине до Крагујевца, приликом обиљежавања 60. годишњице страдања крагујевачких ђака - испричао је Бранко и истакао да је од око 6.000 у посљедње три деценије препјешачених километара, осамсто савладао бос.

Пензионисани наставник и љубитељ историје сваког дана прелази десетине километара, јер је данас чобан. 

- Чувајући козе одржавам кондицију, а ходањем по камењу лијечим реуму - каже Бранко и присјећа се свог првог пјешачког подухвата. Иако скромно живи, често помаже сиромашнима и увијек од срца. Каже да је поклонио више од 30 коза.

Давне 1983. године спаковао је врећу за спавање, мало хране и доста млијека, понио барјак од кога се не одваја и кренуо пјешице до свог првог одредишта.

- Моје најдуже и најуспјешније путовање било је до Беча, када сам разним пречицама превалио 1.700 километара да бих присуствовао прослави 40. годишњице формирања Уједињених нација. Тада сам по повратку у Невесиње обишао и Будимпешту, Братиславу, Темишвар, Београд... - присјећа се Бранко најављујући да ће се сљедеће године, ако га здравље послужи, упустити у неку нову пјешачку авантуру.

Гдје год би пролазио, наилазио би на зачуђење погледе и многобројна питања, на која би радо одговарао. Људи се прво изненаде, онда га уведу у кућу, приме на починак, да би одморан сутра наставио пут. Тешко је побројати његове пјешачке подухвате. Бранко има посебну свеску у коју записује доживљаје са путовања, а његове биљешке носе наслов "Ход по мукама".

Тамјан са Хиландара

У свим својим путовањима Бранко се не одваја од своје торбе у којој увијек има тамјан са Хиландара, који му је донио неки Марковић из Тополе, воде са Херцегова врела, земљу из авлије биоградске цркве и ћумур од невесињског храста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.