Бо­шко То­мић: «Бор­ци ни­су те­рет на­шег друш­тва»

Еко­ном­ско-со­ци­јал­ни по­ло­жај 75.232 ко­ри­сни­ка бо­ра­чко-ин­ва­лид­ских при­на­дле­жнос­ти у Ре­пу­бли­ци Српској мно­го је бољи не­го што је био при­је три го­ди­не, оци­је­нио је у ин­тер­вјуу за “Глас Српске” ре­пу­бли­чки ми­нис­тар ра­да и бо­ра­чко-ин­ва­лид­ске за­шти­те Бо­шко То­мић.

- До­лас­ком ове Вла­де из­два­јања за бо­ра­чке ка­те­го­ри­је по­ве­ћа­на су са 117 на ви­ше од 200 ми­ли­она ма­ра­ка. У буyету за ову го­ди­ну Фон­ду ПИО обе­зби­је­ђе­но је до­да­тних 160 ми­ли­она  ма­ра­ка, од че­га ће ви­ше од 100 ми­ли­она би­ти утро­ше­но на пен­зи­је бо­ра­ца ко­ји су то пра­во сте­кли по осно­ву учеш­ћа у ра­ту - ре­као је ми­нис­тар То­мић.

ГЛAС: Шта још Вла­да пре­ду­зи­ма на рје­ша­вању про­бле­ма и за­шти­ти бо­ра­чких ка­те­го­ри­ја?

ТО­МИЋ: Из­градњом ви­ше од 2.000 ста­но­ва и до­дје­лом бе­спо­вра­тних сред­ста­ва Вла­да ће до 2010. го­ди­не збри­ну­ти 5.600 по­ро­ди­ца по­ги­ну­лих бо­ра­ца и ин­ва­ли­да од прве до чет­врте ка­те­го­ри­је. Мно­ге оп­шти­не већ су по­тпи­са­ле уго­во­ре и кре­ну­ле у ре­али­за­ци­ју овог про­је­кта.

Ин­ва­ли­дни­не и дру­га при­мања по­је­ди­ним бо­ра­чким ка­те­го­ри­ја­ма од ма­ја ове го­ди­не по­ве­ћа­не су за ви­ше од 30 од­сто, што на го­дишњем ни­воу изно­си 37 ми­ли­она ма­ра­ка. Сред­ства за ова по­ве­ћања обе­зби­је­ђе­на су у буyету.

Први пут у Ре­пу­бли­ци Српској је уве­ден и бо­ра­чки до­да­так, ко­ји, иако ни­је ве­лик, на го­дишњем ни­воу изно­си 12 ми­ли­она ма­ра­ка. Ис­пла­ће­ни су на­кна­де за спо­ме­ни­ке по­ги­ну­лим бор­ци­ма, ре­до­вно се из­два­ја­ју сред­ства за здрав­стве­ну за­шти­ту, бањска ли­је­чења, а уво­де се и под­сти­цај­на сред­ства за за­пошљавање бо­ра­чко-ин­ва­лид­ских ка­те­го­ри­ја.

Све то још ни­је до­вољно, али је ку­ди­ка­мо боље не­го што је то би­ло при­је до­лас­ка ове Вла­де. Бор­ци ни­су, ни­ти мо­гу би­ти те­рет друш­тва. Они су да­ли не­мјерљив до­при­нос и по­дни­је­ли огро­мне жртве за Ре­пу­бли­ку Српску и то се не сми­је за­бо­ра­ви­ти.

 

ГЛAС: За­пошљавање бо­ра­ца и ин­ва­ли­да је је­дан од на­ја­кту­ел­ни­јих про­бле­ма. Шта се ра­ди на њего­вом рје­ша­вању?

ТО­МИЋ: У бо­ра­чким ка­те­го­ри­ја­ма има­мо око 18 хиљада не­за­по­сле­них. При­је два мје­се­ца Вла­да је из­дво­ји­ла пет ми­ли­она ма­ра­ка за сти­му­ли­сање њихо­вог за­пошљавања. По том осно­ву ра­чу­на­мо да ће се, у са­радњи са За­во­дом за за­пошљавање, врло брзо за­по­сли­ти 2.500 бо­ра­ца.

По­тпи­си­вањем Спо­ра­зу­ма о ста­би­ли­за­ци­ји и при­дру­жи­вању ство­ре­ни су усло­ви за до­ла­зак стра­ног ка­пи­та­ла, а ти­ме и до отва­рања но­вих ра­дних мјес­та. То је шан­са за за­пошљавање бо­ра­чких ка­те­го­ри­ја.

Стимулативним мје­ра­ма и по­рес­ким ола­кши­ца­ма мо­ра­мо да ство­ри­мо ам­би­јент у ко­јем ће се ин­вес­ти­то­ри осје­ћа­ти си­гур­ним. Ре­пу­бли­ка Српска је ве­ома ин­те­ре­сан­тна за стра­на ула­гања, а у одно­су на мно­ге земље има низ ком­па­ра­ти­вних пре­днос­ти и дос­та јеф­ти­ни­ју ра­дну сна­гу.

На овим прос­то­ри­ма тре­ба да се, при­је све­га, ра­зви­ја прои­зводња хра­не, енер­ги­је и ту­ри­зам. То су те ком­па­ра­ти­вне пре­днос­ти ко­је Ре­пу­бли­ка Српска има и у то Вла­да тре­ба да ула­же сред­ства, одно­сно да под­сти­че ула­га­че са стра­не ко­ји ће до­ћи у Српску.

 

ГЛAС: Шта су по­ка­за­ле до­са­дашње ре­ви­зи­је ко­ри­сни­ка бо­ра­чко-ин­ва­лид­ских при­на­дле­жнос­ти? Има ли оних ко­ји их не­за­слу­же­но крис­те?

ТО­МИЋ: Кад не­што нас­то­ји­те да де­фи­ни­ше­те што је мо­гу­ће пре­ци­зни­је, обје­кти­вно пос­то­ји мо­гу­ћност да вам не­ке ства­ри про­ма­кну. То се де­си­ло са ка­те­го­ри­за­ци­јом бо­ра­ца и вој­них ин­ва­ли­да. Ра­ни­је је уве­де­но се­дам ка­те­го­ри­ја бо­ра­ца. Мо­жда се то мо­гло и дру­кчи­је ри­је­ши­ти, али Вла­да то по­шту­је. Ин­ва­ли­дни­не ко­је су ут­врђе­не у ра­спо­ну од прве до де­се­те ка­те­го­ри­је сву­гдје у сви­је­ту су дру­га­чи­је ри­је­ше­не. И то по­шту­је­мо и ис­пла­ћу­је­мо све ин­ва­ли­дни­не.

Има слу­ча­је­ва да су по­је­дин­ци на осно­ву ла­жних по­дат­ка ос­тва­ри­ли не­ко од бо­ра­чких пра­ва. Ми­нис­тар­ство ре­до­вно врши ре­ви­зи­ју и кад ут­врди да не­ко не­за­слу­же­но ко­рис­ти не­ко пра­во, по­кре­ће пос­ту­пак да му се оно оду­зме.

Ре­ви­зи­ја се врши по зах­тје­ви­ма по­је­ди­на­ца, ор­га­ни­за­ци­ја или ин­сти­ту­ци­ја. Од­го­вор­но тврдим да се не ра­ди о ве­ли­ком бро­ју, ка­ко је то у ја­внос­ти по­не­кад при­су­тно. Има оних ко­ји не­пра­ве­дно ужи­ва­ју не­ко од пра­ва и за ко­ји год слу­чај са­зна­мо, одмах по­кре­ће­мо пос­ту­пак за ре­ви­зи­ју. Aли, тај број ни­је то­ли­ко ве­ли­ки да би тре­бао да бу­де за­брињава­ју­ћи.

Има­мо ко­рек­тне одно­се са Бо­ра­чком организацијом Ре­пу­бли­ке Српске и за­је­дни­чки, гдје год оци­је­ни­мо да не­што ни­је у ре­ду,  сту­па­мо у акци­ју, при­купљамо по­дат­ке, обус­тављамо ис­пла­те и ко­ри­гу­је­мо та­мо гдје смо по­гри­је­ши­ли.

Има и слу­ча­је­ва гдје је ин­ва­ли­дност оци­јењена мање не­го што је то тре­ба­ло, и то, без има­ло ус­те­зања, нас­то­ји­мо по­пра­ви­ти. То је по­сао ко­ји се не мо­же кам­пањски ра­ди­ти већ у кон­ти­ну­ите­ту. Људи не­ће да трпе да не­ко има при­ви­ле­ги­је, а да за то не­ма за­слу­га.

 

ГЛAС: Ко­ли­ко има ци­вил­них жрта­ва ра­та и ка­ква су њихо­ва при­мања?    

ТО­МИЋ: У Ре­пу­бли­ци Српској има ви­ше од три хиљаде ли­ца са ре­гу­ли­са­ним ста­ту­сом ци­вил­не жртве ра­та, одно­сно ци­вил­ног ин­ва­ли­да. До про­шле го­ди­не при­мања су им би­ла за­мрзну­та.

У 2007. го­ди­ни за ци­вил­не ин­ва­ли­дни­не ис­пла­ће­но је пре­ко 7,5 ми­ли­она ма­ра­ка. И њихо­ва при­мања ће убу­ду­ће пра­ти­ти раст тро­шко­ва жи­во­та, као што је то слу­чај са бо­ра­чко-ин­ва­лид­ским при­мањима.

 

ГЛAС: Не­да­вно је усво­јен на­црт но­вог За­ко­на о штрај­ку. У че­му се он ра­зли­ку­је од пос­то­је­ћег?

ТО­МИЋ: Но­вим За­ко­ном о штрај­ку пре­ци­зно су де­фи­ни­са­ни усло­ви и на­чин њего­вог ор­га­ни­зо­вања. То­ком штрај­ка мо­ра­ће се обе­зби­је­ди­ти ми­ни­мум про­це­са ра­да и та­чно де­фи­ни­са­ти шта ко тре­ба да ра­ди. Штрајк се мо­ра во­ди­ти на на­чин и по про­це­ду­ри ка­ко се то ра­ди у свим ци­ви­ли­зо­ва­ним земљама.

Сла­жем се са при­мје­дбом да ра­дни­ци­ма за ври­је­ме штрај­ка због пла­те бу­де пла­ће­но то ври­је­ме. Оче­ку­јем да ће­мо до­ни­је­ти до­бар за­кон, ко­јим ће ра­дни­ци и Син­ди­кат би­ти ма­кси­мал­но за­шти­ће­ни. Би­ло је не­ких де­зин­фор­ма­ци­ја да је штрајк за­брањен, што ни­је та­чно.

 

ГЛAС: У Син­ди­ка­ту ка­жу да но­ви За­кон о штрај­ку иде на­ру­ку послодавцима, а да је про­тив ра­дни­ка?

ТО­МИЋ: Сти­че се ути­сак да ће по­сло­дав­ци но­вим за­ко­ном на не­ки на­чин би­ти за­шти­ће­ни. Ме­ђу­тим, то ни­је та­ко. Не мо­же­мо за­бра­ни­ти да се ор­га­ни­зу­је штрајк, али не мо­же­мо до­зво­ли­ти ни да се уни­шта­ва имо­ви­на пре­ду­зе­ћа, без об­зи­ра на то ко је у њима вла­сник ка­пи­та­ла.

Вла­да мо­ра би­ти на стра­ни прав­де, за­ко­ни­тос­ти, и мо­ра стро­го во­ди­ти ра­чу­на да не бу­ду по­ври­је­ђе­на осно­вна људ­ска пра­ва, као и да се ство­ре усло­ви у ко­ји­ма оби­чан ра­дник мо­же нор­мал­но да ра­ди и жи­ви. То је оно на че­му ће­мо ин­сис­ти­ра­ти и о че­му ће­мо во­ди­ти ра­чу­на при­ли­ком усва­јања за­ко­на.

 

ГЛAС: Без об­зи­ра на на­по­ре ко­ји се ула­жу и ре­зул­та­те ко­ји су еви­ден­тни, у Ре­пу­бли­ци Српској је још уви­јек око 135.000 не­за­по­сле­них?

ТО­МИЋ: Тачно је да се на За­во­ду за за­пошљавање са­да на­ла­зе 135.524 не­за­по­сле­на ли­ца, док их је ла­ни би­ло 140.000 хиљада. У про­шлој го­ди­ни за­по­сле­но је се­дам хиљада ли­ца или 30 од­сто ви­ше у одно­су на 2006. го­ди­ну. У Српској је са­да уку­пно за­по­сле­но 259.000 ра­дни­ка.

Има­ли смо не­ко­ли­ко сај­мо­ва за­пошљавања, на ко­ји­ма је по­ну­ђе­но по 1.000 ра­дних мјес­та. На­жа­лост, ни­је би­ло до­вољно за­ин­те­ре­со­ва­них, иако смо на За­во­ду има­ли ква­ли­фи­ка­ци­ону стру­кту­ру ко­ју су тра­жи­ли по­сло­дав­ци.

Мо­ра­мо ин­сис­ти­ра­ти на при­мје­ни за­ко­на. Aко не­ко одби­је по­сао у окви­ру  ква­ли­фи­ка­ци­је уз обе­зби­је­ђен пре­воз до 30 ки­ло­ме­та­ра, би­ће бри­сан са еви­ден­ци­је не­за­по­сле­них.

Без об­зи­ра на ве­ли­ки број не­за­по­сле­них, на тржи­шту ра­да још уви­јек има мјес­те за тек­стил­це, ко­жа­ре, ва­ри­оце, бра­ва­ре и не­ка дру­га тер­ци­јар­на за­ни­мања.

 

ГЛAС: Ко­ли­ко је Вла­да збри­ну­ла ра­дни­ка по осно­ву сте­ча­ја и ли­кви­да­ци­је пре­ду­зе­ћа и до­кле ће она пла­ћа­ти ту­ђе ра­чу­не?

ТО­МИЋ: У пра­ву сте кад ка­же­те да Вла­да пла­ћа ту­ђе ра­чу­не. Ме­ђу­тим, су­шти­на је у то­ме што ра­дни­ци за то ни­су ни нај­мање кри­ви. Из тог ра­зло­га нас­то­ји­мо да њихо­ве про­бле­ме ри­је­ши­мо на нај­ху­ма­ни­ји на­чин.

До­не­сен је про­грам со­ци­јал­ног збрињавања ра­дни­ка ко­ји у про­це­су сте­ча­ја или ли­кви­да­ци­је пре­ду­зе­ћа ос­та­ну без по­сла. Од 2004. го­ди­не из­дво­је­но је пре­ко 55 ми­ли­она на збрињавање ви­ше од 25 хиљада ра­дни­ка ко­ји су ос­та­ли без по­сла.

У овој го­ди­ни пре­дви­ђе­но је 26 ми­ли­она. До­да ли се то­ме и по­врат сред­ста­ва од Фон­да ПИО Ре­пу­бли­ке Српске од 1,4 ми­ли­она по осно­ву сте­чај­не ма­се, за со­ци­јал­но збрињавање ра­дни­ка у овој го­ди­ни обе­зби­је­ђе­но је 27,4 ми­ли­она ма­ра­ка.

По одлу­ци Вла­де пен­зи­они­са­ти се мо­гу и ра­дни­ци ко­ји су за то сте­кли усло­ве из пре­ду­зе­ћа ко­ја ни­су у сте­ча­ју, а ко­ја им ни­су упла­ћи­ва­ла ра­дни стаж. То је и ху­ма­но и ко­рек­тно пре­ма тим људи­ма, а од по­сло­да­ва­ца је крајње не­ко­рек­тно пре­ма ра­дни­ци­ма и буyету Ре­пу­бли­ке Српске.

 

ГЛAС: Да ли ће ове го­ди­не би­ти ма­со­вни­јег за­пошљавања при­пра­вни­ка, као што је то био слу­чај ла­ни?

ТО­МИЋ: За­во­ду за за­пошљавање је не­да­вно на­ло­же­но да сни­ми фи­нан­сиј­ско стање ка­ко би­смо до кра­ја го­ди­не по­ку­ша­ли ор­га­ни­зо­ва­ти још је­дну акци­ју при­је­ма при­пра­вни­ка.

Про­шле го­ди­не акци­јом је би­ло обу­хва­ће­но 540 ли­ца са ви­со­ком спре­мом и то на на­чин да За­вод пла­ћа 60, а по­сло­да­вац 40 од­сто тро­шко­ва њихо­вог при­пра­вни­чког ста­жа.

Је­дан та­кав про­грам би ја­ко до­бро до­шао и ове го­ди­не и на­дам се да ће­мо кра­јем ав­гус­та или у септембру има­ти кон­цепт за­пошљавање одре­ђе­ног бро­ја при­пра­вни­ка.

Про­је­кат ће си­гур­но ићи у сеп­тем­бру, са­мо је пи­тање бро­ја при­пра­вни­ка. Aко смањимо учеш­ће За­во­да и Вла­де, он­да оп­те­ре­ћу­је­мо по­сло­дав­ца и они то не­ће при­хва­ти­ти. На­дам се да ће­мо до сеп­тем­бра на­ћи не­ку сре­ди­ну.

ГЛAС: Ка­ко те­че до­куп ста­жа за ли­ца ко­ја су ос­та­ла без по­сла, а сте­кла усло­ве за пен­зи­ју?

ТО­МИЋ:  Сви они ко­ји су сте­кли усло­ве за ста­ро­сну пен­зи­ју, а пре­ду­зе­ћа им ни­су упла­ћи­ва­ле до­при­но­се, са­да мо­гу да се при­ја­ве сво­јој фи­ли­ја­ли фон­да ПИО и да бу­ду пен­зи­они­са­ни. Вла­да ће за њих упла­ти­ти до­при­нос. Ка­да су у пи­тању они ко­ји­ма не­дос­та­је до три го­ди­не да ос­тва­ре пра­во на пен­зи­ју, они мо­гу ићи на За­вод за за­пошљавање, ко­ји ће их до­вес­ти до пен­зи­они­сања.

 

ГЛAС: На че­му ће по­чи­ва­ти ре­фор­ма пен­зи­оног сис­те­ма Ре­пу­бли­ке Српске?

ТО­МИЋ: Уко­ли­ко се при­хва­ти не­ки од мо­де­ла су­сје­дних зе­маља, ко­је ту ре­фор­му већ уве­ли­ко спро­во­де, сис­тем пен­зи­оног оси­гу­рања Ре­пу­бли­ке Српске тре­ба­ло би да се сас­то­ји од три сту­ба. То зна­чи да ће ре­фор­ми­са­ни пен­зи­они сис­тем до­ни­је­ти трос­тру­ку упла­ту до­при­но­са, ка­ква се већ при­мјењује у европ­ским земљама.

У први стуб из­два­ја­ће се за оба­ве­зно пен­зи­оно оси­гу­рање ба­зи­ра­но на ме­ђу­ге­не­ра­циј­ској со­ли­дар­нос­ти. Дру­ги стуб по­дра­зу­ми­је­ва ка­пи­тал­ну штедњу, док ће тре­ћи стуб по­чи­ва­ти на ин­ди­ви­ду­ал­ној штедњи.

 

ГЛAС: Да ли се и ка­да пен­зи­оне­ри мо­гу на­да­ти ве­ћим пен­зи­ја­ма?

ТО­МИЋ:  Обе­зби­је­ди­ли смо да сви пен­зи­оне­ри под ис­тим усло­ви­ма има­ју ис­та пра­ва. Сва­ка мар­ка ко­ја бу­де ви­ше при­купљена би­ће им ис­пла­ће­на. Фон­ду ПИО је кроз буyет обе­зби­је­ђе­но 160 ми­ли­она ма­ра­ка. Вла­да је обе­зби­је­ди­ла још 35 ми­ли­она, што зна­чи да ће Фон­ду у овој го­ди­ни би­ти до­зна­че­но око 200 ми­ли­она ма­ра­ка. По­ве­ћања ће кре­ну­ти, али не тре­ба оче­ки­ва­ти на­гле ско­ко­ве јер го­ди­на­ма ни­је ни­шта ра­ђе­но по том пи­тању.

Све би ишло брже ка­да би­смо се са Фе­де­ра­ци­јом до­го­во­ри­ли да преу­зме 37 хиљада сво­јих пен­зи­оне­ра ко­је ис­пла­ћу­је­мо, а ми 17 хиљада на­ших ко­је они ис­пла­ћу­ју. За­ми­сли­те да се осло­бо­ди­мо 20 хиљада пен­зи­оне­ра са про­сје­чном пен­зи­јом од, ре­ци­мо, 300 ма­ра­ка. То је шест ми­ли­она ма­ра­ка и ауто­мат­ски по­ве­ћање пен­зи­ја на­шим пен­зи­оне­ри­ма од де­сет од­сто. Фонд ПИО Фе­де­ра­ци­је ни­ка­ко да схва­ти да ће та сред­ства је­дном мо­ра­ти да пла­ти. Ми смо би­ли спре­мни на до­го­вор, али они ни­су.

Стра­те­ги­ја у сеп­тем­бру

 

ГЛAС: Ка­да ће би­ти пред­стављена стра­те­ги­ја ре­фор­ме пен­зи­оног сис­те­ма?

ТО­МИЋ: Стра­те­ги­ју ре­фор­ме пен­зи­оног сис­те­ма Ре­пу­бли­ке Српске на ко­јој ра­ди ин­тер­ре­сор­на ра­дна гру­па еми­нен­тних стручњака има­ће­мо у сеп­тем­бру. Без об­зи­ра на мо­да­ли­те­те, ре­фор­ма пен­зи­оног сис­те­ма тре­ба да обе­зби­је­ди њего­ву ду­го­ро­чну фи­нан­сиј­ску ста­бил­ност и спри­је­чи со­ци­јал­ну угро­же­ност ста­ри­јих ста­ро­сних гру­па. Она тре­ба да по­ка­же и ја­сну ра­чу­ни­цу ко­ли­ко ће све то да ко­шта, укључу­ју­ћи и про­цје­ну жељеног и циљаног со­ци­јал­ног ефе­кта. Кроз ује­дна­ча­вање пен­зи­ја у мар­ту про­шле го­ди­не обе­зби­је­ди­ли смо да за ис­та пра­ва пен­зи­оне­ри има­ју ис­та при­мања. Из­врше­но је и ује­дна­ча­вање бо­ра­чких пен­зи­ја, код ко­јих је би­ло 29 осно­ва за ут­врђи­вање. Пре­шли смо на пен­зи­они­сање са на­врше­них 40 го­ди­на ра­дног ста­жа за му­шкар­це и же­не, на обра­чун пен­зи­ја за ци­је­ли ра­дни ви­јек, што је та­ко­ђе је­дан од циљева ре­фор­ме.

За­вод дис­тро­фи­ча­ра

 

ГЛAС: Ка­да ће би­ти ри­је­шен ста­тус За­во­да дис­тро­фи­ча­ра Бања Лу­ка?      

ТО­МИЋ: Стање у том За­во­ду је ве­ома сло­же­но. У њему је ви­ше од 80 запослених ко­ји не при­ма­ју ре­до­вно пла­те. Има и оних ко­ји су за пен­зи­ју, па и оних ко­ји у њему ста­ну­ју, а не ра­де, јер не­ма­ју гдје оти­ћи. Без об­зи­ра на све, тре­ба нам та­кав за­вод. Фор­ми­ра­ли смо ин­тер­ре­сор­ну ра­дну гру­пу ко­ја ће сни­ми­ти ком­пле­тно стање и по­ну­ди­ти рје­шење. Про­блем је био и у то­ме што ни­је би­ло ри­је­ше­но пи­тање вла­сниш­тва. Ко­на­чно је де­фи­ни­са­но да је Вла­да вла­сник 99 од­сто ка­пи­та­ла у За­во­ду. Про­гра­мом ће се ри­је­ши­ти и на­чин фи­нан­си­рања. Aко у пен­зи­ју оду они ко­ји су за пен­зи­ју, ако За­вод на­пус­те они ко­ји не тре­ба у њему да бу­ду или ако не­ко за њих пла­ти, и ако се све­ду тро­шко­ви по­сло­вања у не­ке ре­ал­не окви­ре, он­да ће и он мо­ћи, уз ма­лу по­моћ Вла­де, да ра­ди што нам је не­оп­хо­дно.

 

 

Не­вла­дин се­ктор

ГЛAС: У Са­ве­зу ор­га­ни­за­ци­ја и удру­жења ра­тних вој­них ин­ва­ли­да Ре­пу­бли­ке Српске опет не­

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.