Борут Штрукељ: Биолошки лијекови спас за најтеже болеснике

У готово свим свјетским здравственим установама биолошке терапије се уводе за оне пацијенте који нису реаговали на претходне, конзервативније терапије лијечења. Ови лијекови су нам на неки начин и спас у посљедњи час.

Рекао је то угледни љекар и шеф Катедре за фармацеутску биологију на Факултету фармације у Љубљани Борут Штрукељ. Овај стручњак је недавно боравио у Бањалуци, гдје је говорио о значају биолошких лијекова и њиховој примјени, те кроз дебате са љекарима и медицинским стручњацима из цијелог региона ову тему покушао приближити широј јавности.

* ГЛАС: Колики је значај биолошких лијекова? Гдје су најефикаснији?

ШТРУКЕЉ: Биолошки лијекови су заиста много ефикаснији, и то посебно за циљне групе пацијената и индикација, односно обољења као што су рак, дијабетес и разне хроничне болести. То су, у ствари, специјални лијекови јер имају мање нежељених дејстава од осталих, али са друге стране производ су изузетног и компликованог система, што доводи и до тога да су њихове цијене високе. Скупи јесу, али ипак први пут имамо лијекове који заиста "таргетирају" одређене ћелије канцера. Они су права револуција у лијечењу, јер ниједан лијек до сада није тако ефикасно дјеловао и успио да побољша многим обољелима квалитет живота.

* ГЛАС: Колико цијена представља препреку за њихову употребу, посебно у овдашњим здравственим установама?

ШТРУКЕЉ: Увијек су проблем финансије. Сада желимо и настојимо да на тржиште уђу сви биолошки лијекови који су већ прошли цијели поступак регистрације јер се за њих донекле могу смањити трошкови, па самим тим и цијене. То су биослични лијекови, такозвани, биосимилари. На тај начин бисмо можда на подручју цијеле бивше Југославије могли добити и мало ниже цијене за њих. Ипак, они никада неће бити толико јефтини као синтетички лијекови.

* ГЛАС: За примјену биолошких лијекова важна је и законска регулатива. Да ли је она довољно уређена на подручју Балкана?

ШТРУКЕЉ: У Словенији и Хрватској све је јасно када је у питању законска регулатива, јер су те земље у Европској унији и морале су уредити ову област. Једноставно, лијекови који не прођу поступак регистрације у Лондону не могу ни на тржиште ЕУ. У БиХ на тржиште још могу доћи и неки биолошки лијекови који нису прошли тај поступак регистрације у ЕУ, али ипак морају бити квалитетни и ефикасни као лијекови у ЕУ, што је под надзором Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ. И у Србији и Македонији су увели у своје системе да лијекови који нису прошли тај поступак регистрације не могу на тржиште. Ипак, мислим да Агенција за лијекове и медицинска средства у БиХ може процијенити квалитет лијекова који су овдје на тржишту безбједни. Осим тога, регулатива биолошких лијекова је специфична, тако да ако не могу доћи у ЕУ, неће ни у БиХ.

Генетика

* ГЛАС: Као стручњак у области генетике, тврдили сте често да су "гени наш мираз, који можемо искористити или узалуд потрошити". Колико смо искористили гене у данашње вријеме?

ШТРУКЕЉ: Тешко питање. Тек смо на почетку нечега да "знамо", јер у просјеку имамо тек око 15 одсто гена које смо детаљно испитали и знамо све њихове функције и међусобне индикације, док све остало остаје отворено за даља истраживања. Гени и генски продукти тек долазе као главна тема многих истраживања и крију у себи огроман потенцијал. Вјерујем у њихову будућност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.