Борко Ђурић: За излазак из кризе неопходне радикалне реформе

Да би се стање у привреди поправило неопходне су квалитетне и радикалне реформе у неколико сегмената друштва. Првенствено, требало би спровести реформу јавне управе с циљем повећања ефикасности и ефективности.

Рекао је то у интервјуу  "Гласу Српске" предсједник Привредне коморе Републике Српске Борко Ђурић.

- Други сегмент који би дао дугорочније позитивне ефекте је реформа школства и то од основне школе до факултета, а у складу са реалним потребама тржишта рада - сматра Ђурић.

* ГЛAС: Током читаве 2012. године имали смо углавном негативне економске показатеље. Гдје су, према Вашем мишљењу, највећи проблеми?

ЂУРИЋ: Оно што смо и најављивали крајем 2011. и почетком 2012. године се и догодило. Забиљежени су негативни трендови по скоро свим показатељима, а оно што можда и највише забрињава јесте повећање увоза и пад извоза. Морамо се веома озбиљно позабавити проблемом спољнотрговинског дефицита.

* ГЛAС: Шта би требало урадити како би се стање у привреди поправило?

ЂУРИЋ: Ми смо заговорници квалитетних и радикалних реформи у неколико сегмената друштва. Првенствено, требало би спровести реформу јавне управе с циљем повећања ефикасности и ефективности. Други сегмент који би дао дугорочније позитивне ефекте је реформа школства и то од основне школе до факултета, а у складу са реалним потребама тржишта рада. Не би се смјело догодити да они који једва завршавају основну и средњу школу, а послије преко неких факултета којима се не зна ни адреса, одједном постану доктори наука, запосле се преко везе у јавну администрацију и са таквом количином незнања праве штету умјесто користи.  Такве приватни сектор не подржава. Такође, морамо наћи начин да домаћу производњу ставимо у први план. Недопустиво је да се намјештај за предузећа и институције у јавном сектору набавља из увоза, а ми имамо огроман потенцијал да то радимо. Разумијем да ми не можемо направити рендген апарат, али немојте ми рећи да не можемо правити болничке кревете.

* ГЛAС: Колико су реалне пројекције Владе да ће РС ове године остварити раст БДП-а 0,8 одсто и може ли тако ниска стопа допринијети неком значајнијем побољшању прилика у РС?

ЂУРИЋ: Подржавамо први и основни циљ из економске политике, а то је обезбјеђење привредног раста јер без тога нема остварења осталих циљева. Добро је што је започела реализација неких великих инфраструктурних пројеката, али то није довољно. Aко не буде урађено нешто више на подизању прерађивачке индустрије, повећању извоза и супституцији увоза, биће тешко зауставити негативне трендове које смо имали у 2012, а поготово обезбиједити и овако минималан раст. Ипак, уколико и ове мјере, које су усвојене и у којима недостаје дио онога на чему смо ми из пословне заједнице инсистирали, буду благовремено реализоване, могуће је да се постигну зацртани циљеви, али не можемо са тим бити задовољни. Са таквим стопама раста требаће нам године да избалансирамо увоз и извоз.

* ГЛAС: Који ће бити највећи изазови за привреду РС у 2013?

ЂУРИЋ: Сасвим сигурно да је то тражење начина да постављене мјере у економској политици досљедно буду реализоване, посебно имајући у виду проблем који је настао због смањења плата у јавној управи. Незапосленост је такође велики изазов, поготово ако имамо у виду да се скоро сваким даном повећавају парафискална оптерећења. Плашим се да ћемо доћи у ситуацију да ће се незапосленост повећавати јер ће све већи број послодаваца под притиском разних оптерећења, и оних које се намећу са нивоа БиХ, морати да престане да ради.

* ГЛAС: Шта би нови Закон о раду донио и да ли би такво рјешење отворило простор за злоупотребе од стране послодаваца?

ЂУРИЋ: Злоупотребе су могуће у свему, а да ли то значи да не треба ништа да радимо? Ја се са тим не слажем. Инсистирамо на доношењу новог закона који би омогућио динамичнију покретљивост радне снаге. На садашњи начин послодавци под присилом задржавају раднике и заједно  пропадају. Најбољи показатељ за то су јавна предузећа. Тражимо да се још значајније нагласи одговорност послодаваца који не измирују благовремено своје обавезе на терет имовине. Ми имамо једну апсурдну ситуацију да постоје власници предузећа који формирају паралелна предузећа и сви знају да они тако извлаче новац из предузећа која на крају оду у стечај и они који раде плаћају да би држава издвојила новац за збрињавање тих радника, а власници предузећа су у међувремену раскрчмили имовину и тим се нико не бави.

* ГЛAС: Какве ће посљедице по привреду РС имати улазак Хрватске у ЕУ? Да ли је урађено довољно да буду ублажене негативне посљедице?

ЂУРИЋ: О тим посљедицама врло често говоримо као да се то догодило преко ноћи и као да ми немамо никаквих намјера да се припремамо за ЕУ. Морамо бити свјесни да оно што нас чека уласком Хрватске у ЕУ, то одавно већ постоји за остало тржиште ЕУ које је много веће. Наравно да ће бити оних који никада неће испунити услове које поставља ЕУ у погледу одређених стандарда, јер је немогуће да неко ко има једну или двије краве испуни услове и он ће се морати помирити са тим да ће то што производи бити пласирано на домаћем тржишту. Остало је још неколико мјесеци до званичног уласка Хрватске у ЕУ што омогућава да се одређене мањкавости отклоне и сигурно да ћемо ту имати одређених негативних посљедица, али не очекујем да ће то бити нешто драстично. Реално можемо очекивати да ће се и неке производње из Хрватске преселити у БиХ.

Штрајк

* ГЛAС: Како коментаришете најаву генералног штрајка буџетских корисника због смањења плата?

ЂУРИЋ: Свако обустављање рада, ма колико оно било у складу са законом, производи одређене штетне посљедице. Не желећи да на било који начин оспоравам њихово легитимно право да на такав начин испољавају своје незадовољство, мислим да постоји реална опасност ако дође до ескалирања незадовољства, да се не могу исплаћивати ни овакве плате. Имајући у виду укупна кретања и објективну слику нашег система, морало би бити мало више разумијевања како би се сви окренули поспремању система који ће бити продуктивнији и који ће обезбиједити услове и претпоставке за стварање нове вриједности и јачање реалног сектора као јединог излаза из економске кризе.

+++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.