Борба за сваку слободну ораницу
БАЊАЛУКА - Да ратари и повртари у Републици Српској, упркос свим недаћама, не одустају од производње, најбоље говори податак да је ове године под закупом близу 10.000 хектара пољопривредног земљишта, што је дупло више у односу на прије пет година.
Уобичајено је да се борба за сваку слободну плодну ораницу води већ годинама на подручју Градишке, гдје је тренутно под закупом 3.597 хектара земљишта које је у својини Републике Српске. Оно што је карактеристично јесте да се повећање интересовања за најам државних ораница све више примјећује и у другим дијеловима Српске.
Пољопривредник из села Машићи код Градишке Душко Бањац истиче да тренутно обрађује око 25 хектара земљишта, те да су потребе далеко веће.
- У закупу имам десет хектара државног земљишта на период од 12 година. Остатак земљишта сам закупио од других људи, а имам нешто и својих парцела - казао је Бањац и додао да интересовање пољопривредника за најам државног земљишта у овом дијелу Српске и те како расте.
Према његовим ријечима, многи пољопривредници одлучују да проширују своју производњу.
- Већу потребу за најмом парцела, такође, имамо јер је наша земља, коју обрађујемо уназад неколико деценија, затрована зато што сијемо једно те исто поврће и жито које тражи измјену земљишта сваке четврте или пете године - истакао је Бањац.
Додао је да је државно пољопривредно земљиште повољно те да по хектару годишње за те намјене издвајају 70 марака, док је код приватника који дају парцеле у закуп од 200 до 300 марака по хектару.
Предсједник Удружења пољопривредника "Села Семберије" Бошко Радић казао је да је велика потреба за обрадивим земљиштем и у овим крајевима.
- Међутим, проблем је што на територији Бијељине мали пољопривредници не могу да добију државно земљиште. Градска управа Бијељина, која располаже државним земљиштем, треба да објави лицитацију, што није урадила уназад 12 година. Пољопривредници који су тада добили земљиште, продужили су уговор, тако да на подручју ове локалне заједнице тренутно нема слободног државног пољопривредног земљишта - казао је Радић.
Додао је да и оно што има обрадивих парцела, које би се могле дати у најам, обични пољопривредници могу само да сањају због лошег односа градске и републичке власти.
- Од ресорног министарства смо тражили да путем концесија, које они додјељују, дођемо до пољопривредног земљишта, односно да нас уврсте заједно са привредним лицима који ту имају приступ. Међутим, процедура је компликована и изискује одређене прописе - објаснио је Радић истичући да нису имали избора јер је пољопривреда на подручју Семберије главна грана.
Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, под закупом су прије десет година била 3.463 хектара пољопривредног земљишта.
- Путем закупа министарство је 2019. године пољопривредницима додијелило 5.030 хектара земљишта. Ове године под закупом је 9.795 хектара пољопривредног земљишта у власништву Српске. Разлози за евидентно повећање површина под закупом су, прије свега, измјена законских рјешења, рјешавање имовинско-правних односа на земљиштима и унапређење начина управљања тим земљиштем успостављањем система ЗИС - казао је помоћник министра пољопривреде Српске Саша Лалић.
Уговори
Саша Лалић је истакао да се период закупа креће од осам до 25 година у зависности од врсте пољопривредне производње.
- Висина годишње закупнине за хектар земљишта креће се од 30 до 120 марака - казао је Лалић додајући да тренутно нема приспјелих, а неизмирених обавеза плаћања закупнине.
Са закуцима који нису измирили своје обавезе уговор је раскинут, а потраживања су наплаћена у судским поступцима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
