Борба Витомира Илића да стане на своје ноге

Кристина Ћирковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Борба Витомира Илића да стане на своје ноге

БРAТУНAЦ - Када је Витомир Илић (37), почетком љета 1992. године, одлучио да се врати са студија у Братунац и помогне свом народу да одбрани кућна огњишта, није ни слутио да ће му, убрзо затим, живот кренути током који не би могао да се изрежира ни у најстрашнијим филмовима.

Са другом из дјетињства и колегом на Шумарском факултету у Београду, Драгом Живковићем, разговарао је прије 16 година у студентској мензи о рату. Младићи су рекли да се морају вратити и "да ће бити времена за студије".

Витомир је од 5. јула 1992. године непокретан, а његов друг Драго погинуо је седам дана касније.

- Са удаљености од петнаестак метара погођен сам "дум-дум" метком на лијевој страни, изнад кука. Распрскавајући метак тешко је оштетио слезену, лијеви бубрег, дио плућа, јетре и цријева, које су ми љекари одстранили. Борба за живот трајала неколико мјесеци  - каже Витомир.

Најтеже од свега било је то што је Витомиру, приликом рањавања повријеђена и кичма, због чега је пуних шеснаест година везан за постељу.

Издржао је до сада 12 операција, а могао би, каже, издржати још 112, када би знао да ће стати на своје ноге и наставити студије, које је прекинуо на другој години.

Каже да је и сада слаб и да би му вишемјесечно бањско лијечење помогло да ојача и припреми се за нову операцију.

Aли, сада нема новац да оде у неку бању.

- Више пута помогла ми је Борачка организација РС, преко Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, које је мојој породици обезбиједило стан у Братунцу - каже Витомир. Овај младић захвалан је свима који су му помогли, а посебно љекарима, који су покушавали да му врате осјећај у ногама и наду да ће проходати.

Иако ноћу не може да спава, Витомир је увјерен да ће се још једном подвргнути операцији и покушати да направи "чудо у медицини".

- Осјећам трнце у ногама до стопала, али, не могу да их помјерим. Ипак, не губим наду. Биће добро, ако успијемо. A, ако не проходам, неће ми макар бити жао што нисам покушао - рекао је Витомир Илић.

Породица

О Витомиру брину отац Радивоје, мајка Срба и његов млађи брат Светозар, који је, такође, рањен.

Светозар је завршио Војну академију и као припадник Војске РС рањен је 5. јуна 1995.године и остао је без лијевог ока.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.