Бол не јењава ни након 17 година

ПРИЈЕДОР - Да се и са превеликим болом може живјети, потврђује мајка једне од дванаест бањолучких звјездица, Жељка Тубић из Приједора. Јер, како би се другачије могао описати бол мајке која је кривицом других остала без дјетета. Каже да нема дана да не помисли на тек рођеног сина Бојана, који би сада, да је било разумијевања оних који су одлучивали о његовом животу, имао 17 година.

- Сјећања ми оживе када се приближе дани када се све то и десило. Имала сам двогодишњег сина Дејана када сам на свијет донијела још једног дјечака. Све је било у реду, а онда је, послије десетак дана, због грчева у стомаку хитно пребачен у Бању Луку. То је било око један час по дану, а увече, око осам часова, јавили су ми да је умро због недостатка кисеоника - прича и сада потресена Жељка.

Каже да је то бол који разара и који надјача свако друго осјећање.

- Ближи се 28. мај, дан када се то догодило, а као да није прошло седамнаест година, још увијек је интензитет бола неподношљив - прича Жељка, која се у међувремену развела и остала да са својим сином Дејаном, студентом ДИФ-а, храбро крочи кроз живот и једина јој је утјеха.

- Ниједна од нас мајки које су тада изгубиле дијете није у добром материјалном положају, готово ниједна нема ријешено стамбено питање, а о запослењу да и не говоримо - прича Жељка и додаје да је годинама радила код приватника. Онда је одлучила да се осамостали и уз помоћ кредита отворила је цвјећарску радњу.

- Тешка су времена у којима живимо, тако да сам послије три године била принуђена да цвјећару затворим и да потражим неки сигурнији посао - каже она.

Наглашава да се обраћала на многе адресе, од општинских до републичких институција, али, осим обећања, ништа није добила.

- Од обећања се не живи и само ја знам како и од чега уопште живимо. Нисам социјални случај и то не желим да будем, само желим да радим и да привређујем - жали се Жељка.

Сматра да би све било другачије да су прихваћене раније идеје да се мајкама, чија дјеца су умрла због недостатка кисеоника, призна статус жртве цивилног рата или неки други статус, да се не би осјећале заборављено и напуштено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.