Богић Симић живот посветио лопти и Младости

БИЈЕЉИНA - Када је Велимиру Леки Цвијетиновићу далеке 1948. године отац из Чикага послао праву фудбалску, кожну лопту, у Великој Обарској одмах су је назвали "Aмериканка", јер је заувијек замијенила крпењаче које су сеоски момци шутирали по утринама.

Убрзо је формиран и клуб коме су дали име Младост, а у Богићу Симићу планула је велика љубав према новом спорту - фудбалу. Како је било тада, тако је и данас - овај весељак и добричина сав живот је посветио фудбалу. Када се заљубио у лоптање имао је 16 година.

Симић је прво био играч, затим економ, па тренер и члан управе. И сада обавља неке функције - ни сам не зна које, али му је важно да је увијек на игралишту и међу фудбалерима. Одсутан је једино био када је изгубио ногу.  

- Предсједник клуба Леко Цвијетиновић одредио ме је 1956. године да у Брчком региструјем играче, јер је тада почело лигашко такмичење у Семберији. Упркос томе што је Брчко удаљено тридесетак километара, путовање је било велики проблем. Пјешице да идем било је баш далеко. Да идем возом требало би на путу провести најмање три дана, јер бих из Бијељине требало да путујем прво до Шида, онда до Винковаца, па тек онда у Брчко. Зато су ми набавили неки стари бицикл, па сам обавио посао -  сјећа се Богић.

Бавећи се фудбалом Богић је стекао велики број пријатеља у свим семберским, посавским, подмајевичким, славонским, мачванским и сремским селима. И сада ко дошао ко пошао из Велике Обарске пита за Богића.

- Много ми значи што сам увијек са младима. Они су увијек ведри и искрени, а то кријепи моје старачко срце. Не могу замислити живот без "бубамаре". Када би се стварно поново родио опет бих био уз лопту. A како и не бих када ми је она донијела много радости. Усрећила ме је! A волим да се видим и са мојим исписницима, заљубљеницима у фудбал. Их, имамо ми старци много заједничких доживљаја, али се некако прорјеђујемо - сјетно казује Богић Симић.

Почасно мјесто

Богић Симић има почасно мјесто на трибини, али прије сваке утакмице прво прошета игралиштем, рукује се са фудбалерима, прозбори по коју ријеч, а оне гостујуће приупита за своје исписнике. Прије него судија пиштаљком означи почетак утакмице, он се смјести у гледалишту и мирно, без навијачког узбуђења и довикивања, ужива у љепоти фудбалског спорта. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.