Богатство покрио коров

Недопустиво да се држава годинама не бави моделом финансирања пољопривреде и обезбјеђивања додатних средстава, поготово у ванредним ситуацијама када дође до наглих поскупљења хране

ДA би око 500 предузећа у пољопривреди, прехрамбеној индустрији и ветеринарству могло имати успјеха у раду, остваривати финансијску добит и обезбиједити радницима редовне плате и повезан стаж, потребно је да републичка Влада предложи стратегију развоја привредних грана које живот значе. Ово је став републичког Синдиката пољопривреде и прехрамбене индустрије, који упозорава на "проблеме погрешне или успорене приватизације у једном броју предузећа, посебно у ресорима пољопривреде и прехрамбене индустрије". Према информацијама из овог синдиката, пољопривредници траже од Владе да се утврди заштитна цијена пшенице рода 2008. године и донесе одлука о накнадном регресирању каматне стопе од шест одсто за кредите у пољопривреди узете у овој години. Синдикат тражи укидање пореза на додату вриједност или смањивање пореза на пољопривредне производе. Нарочите критике синдикалаца односе се на стечајеве, који пријете да угасе један број предузећа. То су фирме које имају добре перспективе за развој и освајање тржишта, ако се узме у обзир производни програм базиран на прехрамбеним артиклима, обезбијеђеност сировинама за рад и добра понуда радне снаге, која може да одговори потребама производње. - У области пољопривреде, прехрамбене индустрије и ветеринарства остварени су негативни резултати у пословању, који у просјеку износе 20 милиона марака. При том су 333 предузећа остварила добит од девет милиона марака, а 160 предузећа је у губитку од 49 милиона. Посматрано по секторима, најтеже стање је у фирмама у млинској и месној индустрији, док је најбоље у области ветеринарства - изјавио је нашем листу предсједник гранског Синдиката пољопривреде и прехрамбене индустрије Јово Јовановић. Он је додао да "Српска има плодну земљу, квалитетне сировине за рад, те да Влада треба предложити модел развоја пољопривреде и прехрамбене индустрије". Јовановић је за 7. новембар заказао сједницу Републичког одбора синдиката на којој ће предложити конкретне мјере за оживљавање пољопривреде, као најважније привредне гране, која се налази у катастрофалном положају, првенствено због недовољних улагања у санацију штете које су пољопривредним културама нанијеле велике љетне суше, а послије њих и обилне јесење кише. Посебан проблем су предузећа из прехрамбене индустрије. Она су гомилала губитке због несавјесног менаџмента, који је њима годинама управљао. Негативни примјери су фабрике: "Сава" и "Шећерана" из Бијељине, затим бањолучка "Фруктона", као и бројне фабрике које су некад пословале у саставу прехрамбеног производног гиганта AИПК "Босанска крајина" из Бање Луке... Ради се о фабрикама које су храниле наше грађане и незамисливо је да су пропале, ако се узме у обзир да оно што се посије на плодној земљи у Семберији, Посавини и Лијевчу пољу не може до краја да омане, ма каква природна непогода задесила засијане њиве. У Синдикату пољопривреде и прехрамбене индустрије сматрају недопустивим да се држава годинама не бави моделом финансирања пољопривреде и обезбјеђивања додатних средстава, поготово у ванредним ситуацијама када дође до наглих поскупљења хране, као што се десило у Републици Српској. М. МИЛУНОВИЋ КОНКУРЕНЦИЈA Фабрике у Српској имају довољно паприка, парадајза, купуса, шаргарепе, јабука, крушака, шљива и осталог воћа и поврћа да произведу довољно хране за подмирење потреба како домаћег, тако и иностраног тржишта. Нажалост, већину оваквих предузећа одавно је поразила конкуренција из Србије, Хрватске и других земаља. Фабрике су презадужене и нису атрактивне потенцијалним купцима у приватизацији. Тако се десило да још увијек нико није хтио да купи "ХПК Драксенић", из Козарске Дубице, Пољопривредна добра "Сава" из Градишке, "Семберију" из Бијељине и друга.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.