Бившег логораша здравље добро служи

ВИШЕГРAД - Иако је дио младости провео у заробљеништву деведесетогодишњи Десимир Шимшић из села Добруна код Вишеграда изузетно је виталан и здрав старац. Прије тачно десет година Десимир је уз посредство Југословенског црвеног крста покушао да оствари право на накнаду ратне штете од Њемачке јер је у овој држави, као ратни заробљеник, провео, како каже, тачно четири године, четири мјесеца и осам дана.

Накнаду, иако има уредну документацију, из процедуралних разлога није добио али се и данас сјећа свега оног шта му се догађало прије 68 и више година.

- Покупила ме Њемачка окупациона војска као младог југословенског војника од 19 година на Васкрс 1941. године у Сарајеву и са комшијом Петром Гацићем из Босанске Јагодине и другим транспортовала у Њемачку. Тамо смо смјештени у логор "Сталаг 4Б" - прича Десимир.

Сјећа се Десимир да је у том логору било на стотине Руса, Француза, Украјинаца, Пољака, а касније и Италијана. Сви су спавали у баракама, а ујутро су их тракторима, послије прозивке, развозили на пољопривредно имање или код локалних газда на разне послове.

- Памтим и данас мој логорашки број 84.635 а морао сам знати да га изговорим и на њемачком језику. Послије прозивке чисти, обријани, уредног одијела ишли смо да диринчимо на пољима до мрака са двије паузе од пола сата. Нису нас тукли ни малтретирали ако смо били дисциплиновани - присјећа се Десимир.

Заробљеници су били обавијештени да се приближава крај рата, чули су савезничке бомбардере, а њега и његове другове логораше  ослободила је Девета америчка армија 6. априла 1945. године.

- Понудили су нам да идемо с њима, останемо, или правац  кући. Неки официри су и остали, а ја кренуо у неизвјесност у моје село. На граници у Јасеницама сам први пут видио партизанског војника. Одатле су нас возом пребацили до Вардишта - прича Десимир.

Родно село

Десимир је из логора у Њемачкој до куће у свом родном селу Стоцу путовао тачно пет мјесеци. Са укућанима је имао везу путем Црвеног крста па је чак и пакете добијао у логору. С обзиром на то да га здравље добро служи овај старац, са бременом од девет деценија бурног живота, и данас често пјешице из Добруна оде до родне куће на Стоцу и удаљеност од пет километара савлада за нешто више од сат времена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.