Биљег за вјечну срећу

С. МИТРОВИЋ
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Биљег за вјечну срећу

РОГAТИЦA - У породици Јоловић у рогатичком насељу "Центар" ових дана одржана је мала, али слатка свечаност. Повод је педесете годишњице брака стубова ове породице Данила - Зеке (78) и његове животне сапутнице Богданке (70).

Торта, шампањац и честитке са пољупцима најближих били су прилика да се евоцирају успомене на почетак дугог и складног заједничког живота у коме је било више доброг него ружног, више разумијевања него неспоразума.

- Мој момачки живот био је буран. Након вишегодишњег боравка у дјечијим домовима у Зрењанину, Мокрину, Јаши Томићу, Новом Саду и завршетка електрокабловске школе, вратио сам се у мој Бандин Оџак и Соколац, али умјесто да потражим посао монтера електрокаблова, обукао сам полицајску униформу и отишао на рад у Сарајево. Били су то лијепи дани. Одрадиш "шихту" па у потрагу за дјевојкама. "Зона дјеловања" била је околина града и мој Соколац у коме нисам пропуштао ниједну игранку и сијело, а било их је безброј. Једно вече и пет дјевојака?! И тако из дана у дан. Ја уђох и у двадесет осму. Моји у породици све чешће упозоравају - доста је барабирања, треба се женити. Мене то није бринуло и настављам путовање на релацији Соколац - Сарајево и обратно - присјећа се тога времена сада 78-годишњи Зеко Јоловић.

- A онда, казује Зеко, на наговор једног рођака свратио сам у соколачки катастар да видим ту дјевојку коју ми сви хвале. За једним од столова сједила је љепушкаста, атлетски грађена дјевојка. До тада је нисам познавао, а касније она је постала моја суђеница.

- Моје дјевовање било је краће од Зекиног момковања. Из школских клупа сјела сам за радни сто у општинском катастру. Имала сам и ја своје младалачке симпатије, своје принчеве. Aли, када се појавио он, показује на Зеку, све је пало у заборав. Љубав на први поглед довела нас је до матичара. Уз судбоносно "да" десила се велика свадба коју су уговориле наше породице. Била је ту и биљега са златним прстеном и ручним сатом, прошевина уз договор да свадба буде 9. марта 1958. године са педесетак сватова. Превозно средство - коњи, јахаћи и упрегнути у саонице, присјећа се Богданка тих дана.

Свадба је, причају Јоловићи, трајала пуна два дана и двије ноћи. Јело се, пило, пјевало и шенлучило до изнемоглости. Била је и пољевачина. Сакупило се нешто и пара за почетак заједничког живота.

Зеко се сјећа, а од Богданке добија укор, да су му његови рођаци "сакрили" младу и прву брачну ноћ су одвојено спавали.

- Пет, шест дана по свадби, ја сам морао на посао полицајца у Сарајево, а Богданка у свој катастар. Имали смо по кревет код мојих у Бандином Оџаку и њених у Балтићима. Нашег стана није било ни на видику - казује Зеко.

Ово "ни на небу ни на земљи" трајало је скоро годину дана. Прекинула га је Богданка. Добила је посао у рогатичком катастру и нашла приватни смјештај. Проблем је био Зеко јер као одговорном полицајцу у његовој станици у Сарајеву нису хтјели ни да чују да их напусти, иако је у Рогатици било слободних мјеста.

- Да добијем премјештај послужио сам се малим лукавством. Без знања мојих претпостављених, отишао сам код једног од шефова у Републичком МУП-у и, на моје задовољство, без много приче, издејствовао премјештај у Рогатицу. Било је то 1. фебруара давне 1959. и ево ме и данас у овом граду.

Нина донијела весеље

Много је животних епизода којих се Јоловићи радо сјећају. Једну су, ипак, посебно издвојили.

- Дјеца нисмо имали пуних десет година. Испоставило се да је проблем био код мене. Кад смо изгубили сву наду, срећа нам се осмјехнула. Отишли смо код познате докторке Бесаровић у Сарајево и послије само неколико терапија ја сам остала трудна. Нама незаборавног 23. септембра 1968. на свијет је дошла наш првенац, кћерка Нина. Био је то велики догађај не само за нас као родитеље, него и за цијелу нашу породицу и пријатеље. За бабине "пала" су четири јањца, а комплетна опрема за новорођенче дочекала ме је, кад сам изашла из болнице, као поклон мојих радних колега из катастра у Рогатици - прича Богданка.

- Ништа мање весеља није било ни кад нам се, 11. фебруара 1970. родила и друга кћерка, Тања - додаје Зеко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.