БиХ испред Америке и Велике Британије

САРАЈЕВО - Иако се високо образовање у БиХ годинама суочава са бројним изазовима, од финансирања и одласка младих научника до квалитета наставе, међународна анализа донијела је неочекиван резултат, БиХ је по степену академских слобода боље рангирана од САД и Велике Британије.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• БиХ је по Индексу академских слобода за 2025. годину боље рангирана од САД, Велике Британије и Србије.
• Индекс не мјери квалитет универзитета, већ слободу професора, истраживача и аутономију високошколских установа.
• БиХ је добила оцјену 0,75, САД 0,40, Велика Британија 0,67, а Србија 0,60.
• На врху листе су Чешка, Естонија, Белгија и Словенија.
• Проректор Универзитета у Источном Сарајеву Зоран Љубоје истиче да професори у БиХ немају ограничења у наставном и научном раду.

Шта заправо мјери Индекс академских слобода?

Према Индексу академских слобода за 2025. годину, БиХ је остварила оцјену 0,75, док САД имају 0,40, а Србија 0,60. Податке је објавио портал "Наш свијет у подацима", ослањајући се на базу "Варијетети демократије", један од најзначајнијих глобалних извора за проучавање демократских процеса, политичких слобода и институција.

Како наводе аутори студије, овај показатељ не оцјењује квалитет универзитета, наставе или образовног система. Он мјери колико су професори и истраживачи слободни да бирају теме којима ће се бавити, објављују резултате свог рада и износе ставове без политичких и институционалних притисака, као и колико су високошколске установе самосталне у доношењу одлука.

За БиХ је овај резултат посебно занимљив јер долази у вријеме када се високо образовање суочава са бројним проблемима, од недовољног улагања у науку и одласка младих стручњака до питања односа политике и образовних институција. Добар пласман на листи зато више говори о степену формалне независности академске заједнице него о укупном стању у систему образовања.

Европа доминира, БиХ изнад многих развијених држава

На врху свјетске листе налази се Чешка са оцјеном 0,98, а слиједе Естонија (0,97), Белгија (0,95) и Словенија (0,94). Европа доминира међу најбоље рангираним државама, али су високе позиције заузеле и земље попут Чилеа, Костарике и Јамајке, што показује да универзитетска аутономија није искључиво питање економске снаге или политичког утицаја.

Када је ријеч о региону, најбољи резултат има Словенија, која је четврта у свијету. Хрватска је остварила индекс 0,81, БиХ 0,75, док Србија заостаје са 0,60. Занимљиво је да се БиХ по овом показатељу налази испред неких европских земаља са дугом академском традицијом, попут Велике Британије (0,67) и Грчке (0,68). Међу већим европским државама Њемачка, Аустрија и Данска имају индекс 0,88, Шпанија 0,87, а Пољска 0,86. Француска је на 0,80, Холандија на 0,76, а Швајцарска на 0,77.

Зашто су САД тако ниско рангиране?

Посебну пажњу привлачи случај САД, које су са индексом 0,40 најслабије рангиране међу државама Г7. Ипак, овај резултат не значи да су амерички универзитети изгубили научни углед или квалитет. Бројне високошколске установе у САД и даље спадају међу најбоље у свијету, али овај индекс не мјери престиж универзитета, научну продуктивност или квалитет наставе, већ степен академске аутономије и изложеност професора и истраживача политичким и институционалним притисцима. Према анализи, пад у САД посљедњих година повезан је са споровима око финансирања истраживања, односа државе и универзитета, као и питања која се односе на управљање високошколским установама и наставне садржаје.

На дну листе Кина, Иран и Мјанмар

Један од највећих падова од 2010. године забиљежила је Индија, гдје су, према ауторима анализе, политички притисци утицали на дио академске заједнице и образовне садржаје. На дну листе налазе се Кина, Иран, Мјанмар и Никарагва, у којима су, према оцјени истраживача, научни рад и независност високошколских установа највише ограничени.

Низак пласман Кине, међутим, не значи да су њени универзитети или научне институције, као и у случају САД, неразвијени. Кина је посљедњих деценија постала једна од водећих свјетских научних сила, са великим улагањима у технологију, истраживања и развој. Њен нижи резултат на овој листи, како је појашњено, повезан је са степеном политичког надзора над академским институцијама, ограничењима у истраживању појединих осјетљивих тема и мањом аутономијом универзитета.

Љубоје: Код нас нема ограничења за професоре

Проректор за наставу и студентска питања Универзитета у Источном Сарајеву Зоран Љубоје каже за "Глас Српске" да, иако ће многе резултати овог истраживања изненадити, они у суштини одражавају стварно стање, те да, колико је њему познато, не постоје притисци на наставни кадар.

- Професори заиста немају ограничења у томе шта ће предавати, на који начин ће приступати настави, али ни којим ће се темама бавити у својим научним радовима. Чињеница да се налазимо испред неких великих и развијених земаља само показује да су овдашњи државни факултети ипак задржали одређени образовни и академски ниво - поручио је Љубоје.

Појачан утицај државе

Иако се британски универзитети и даље убрајају међу најугледније, индекс академских слобода показује знатно слабију позицију када је ријеч о независности академске заједнице. Међу факторима који су утицали на лошији резултат јесу све већа политизација питања која се изучавају на универзитетима, расправе о границама слободе говора, као и појачан утицај државних институција на високо образовање. Посебна пажња посљедњих година посвећена је и Закону о високом образовању и слободи говора који је требало да заштити академску дебату, али је отворио и расправе о томе да ли ова регулатива повећава или ограничава слободу универзитета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.