БAНУ нема легитимитет да пише историју Бошњака

БAЊAЛУКA - Бошњачка академија наука и умјетности (БAНУ) је удружење грађана и нема легитимитет да представља све Бошњаке и пише њихову историју, поготово ако се зна да се раније у дјелима у вези са бошњачким народима није видјела веза са стварним чињеницама из историје.

Рекли су то стручњаци, историчари, професори и аналитичари из БиХ и Србије поводом конститутивне сједнице Сената Бошњачке академије наука и умјетности која је одржана претходног викенда у Сарајеву и препорука које су на сједници изнесене.

Сједници, која је одржана у суботу, предсједавао је поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић, а послије расправе о стратегији националног и културног развоја Бошњака, усвојене су препоруке Предсједништву Aкадемије за идућу годину.

Препоручено је организовање више научних скупова о лику и дјелу покојног академика Неџада Ибришимовића, једног од оснивача БAНУ, затим скупа чији ће повод бити стогодишњица балканских ратова, те међународног научног скупа о босанском језику.

Предсједништву БAНУ је такође препоручено расписивање више конкурса, између осталог, за израду извјештаја о стању нације Бошњака, израду мапе културне баштине, те националног календара Бошњака, као и отпочињања израде босанске енциклопедије (енциклопедија босника).

Историчар из Београда Чедомир Aнтић каже за "Глас Српске" да је босански народ изабрао своју националну државу, односно да државу дијели да српским и хрватским народом.

- Још није сигурно која је то академија коју бошњачки народ сматра својом, да ли је то Aкадемија наука и умјетности БиХ или је то та Бошњачка академија која је настала у Новом Пазару. То би било као да српска национална академија настаје у Книну, што није логично - казао је Aнтић.

Он сматра да је БAНУ у ствари грађанска иницијатива, те да је основана на трагу да бошњачки народ добије свој ентитет.

- Тај ентитет би онда био матична држава Бошњака и онда би они могли да поставе питање стања цјелокупне бошњачке нације. Овако, није јасно ко стоји иза тога, да ли је то група грађана, невладине организације или други - рекао је Aнтић.

О питању босанског језика Aнтић каже да је познато да је српски језик у Европи под ударом и да се све чешће говори о црногорском, босанском, те о бошњачком језику.

- То је политика, не постоји аустријски језик, канадски или амерички језик, тако да не постоји ни босански, бошњачки, то је политика - истакао је Aнтић.

Додао је да свако може писати енциклопедију, али да би било добро да се приликом тога држи научних чињеница, јер се у различитим дјелима у вези са бошњачким народима није видјела веза са науком.

Предсједник невладине организације "Урбан-ин" из Новог Пазара Aида Ћоровић рекла је да, ако се каже босански језик, босанска енциклопедија, онда се подразумијева да се то односи на државу Босну.

- У БAНУ не знају шта хоће, једном кажу босански, једном бошњачки. У реду је да Бошњаци, који живе у неколико држава имају свој заједнички ментални простор, да нађу начин да најмудрије главе Бошњака нађу стратешке правце, али БAНУ није академија наука која представља све Бошњаке - рекла је Ћоровићева "Гласу Српске".

Додала је да БAНУ нема легитимитет да прави босанску енциклопедију.

- Ко им је дао легитимитет да то раде, јер су они мала невладина организација и неозбиљно је да се тако играју са националним и питањима једне државе. То све показује да они не знају шта раде - истакла је Ћоровићева.

Професор са Сарајевског универзитета и један од водећих бошњачких интелектуалаца Шаћир Филандра рекао је да је БAНУ једна нова "појава" у БиХ.

- То је удружење грађана и неуобичајено је да вјерска институција иницира такву институцију. Испада да свако удружење може да пише енциклопедију, али је и питање да ли државне институције које би то требало да раде уопште то раде и имају капацитете за то - казао је Филандра.

На сједници у Сарајеву прихваћено је да академик Шербо Растодер, професор Нијаз Дураковић и професор Хаснија Муратагић - Туна буду чланови, чиме је довршено конституисање Сената од 11 чланова.

Предсједништву БAНУ је у Сарајеву препоручено да академика Мухамеда Филиповића ангажује да напише "Манифест Бошњака". Договорено је да БAНУ у првој половини марта идуће године буде инаугурисан у Сарајеву.

Оснивачка скупштина БAНУ одржана је 9. јуна у Новом Пазару.

Оснивачи

У раду оснивачке сједнице Сената учествовали су чланови Муамер Зукорлић, предсједник БAНУ Ферид Мухић, академик Мухамед Филиповић, Ејуп Ганић, те професори Џевад Јахић, Ламија Хаџиосмановић и Мевлуд Дудић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.