Бајкери унијели радост у кућу

ПРЊAВОР - Немаштина и болест већ деценијама прате породицу Среде Њежића у Доњим Вијачанима. Четворо укућана мале, одавно дотрајале кућице, суочени су са невољама каквих вјероватно нема у овом прњаворском селу.

Средо и његова супруга Бориславка стекли су 1971. године сина Жељка, кога од рођења прате деформације кукова, због чега се отежано креће. Хемофилија је невоља која је убрзо стигла овог, данас четрдесетогодишњака. Завршио је четири разреда основне школе и даље се, каже, није могло.

- Тешко се крећем, а сваки корак ми је болан, па сам набавио инвалидска колица. Међутим, акумулатор се потрошио, па сам готово прикован за кревет - каже Жељко.

И његов нешто млађи брат, Љубиша, није имао безбрижну младост. Оболио је од епилепсије, али се ипак усуди да крене на дневницу у село. Каже "ваља зарадити за кору хљеба", иако му физички напори, због нарушеног здравља, нису препоручиви.

Домаћица Бориславка има годинама оштећену кичму, а њен супруг Средо је такође оболио. У кући Њежића одавно нема осмијеха, опуштене атмосфере, весеља... Притиснути болестима и сиротињом, као да су осуђени на тежак живот.

- Комшије, како који, неко нешто помогне, они други то нису у могућности. Дође нам рођак Жељко Раданић, узоре њиву, посије жито, да имамо бар основне хране - прича Жељко.

За његове проблеме чули су у Мото-клубу "Прњавор 07", па су покренули акцију помоћи. Прикупили су новац и набавили акумулатор за инвалидска колица, који су му ових дана уручили.

- Преко нашег портала покренули смо акцију и одзив је био изнад наших очекивања. Чак нам се јавила једна госпођа из Aустрије, поријеклом са овог подручја. Посјету овој породици смо искористили да прикупимо и знатну количину хране за дуге зимске дане - каже вођа прњаворских бајкера Горан Гуњевић.

Њих петнаестак стигли су у двориште Њежића на моторима и у пратњи комбија пуног разних намирница.

- Одавно нас неко није овако обрадовао. Дугујемо им велику захвалност. Иако је свуда криза, ето, показало се да још има добрих људи - истакао је домаћин Средо.

Готово да не памте Њежићи када су се насмијали. Долазак моториста измамио је осмијехе. Било је и суза радосница, јер је људска хуманост, макар на тренутак "отјерала" невоље које су "највјернији" пратилац породице Њежић у Доњим Вијачанима.

Огрев

- Овдје су зиме дуге и оштре. Донијели смо нешто дрвета за огрев. Прикупљали смо врбове огранке из оближњег потока, али то не може бити ни до средине зиме. Можда нам неко помогне да добијемо квалитетније дрво да некако предеверамо хладне дане - каже домаћица Бориславка, благосиљајући мотористе за помоћ коју су уручили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.