Ашкраба Загорски у новој књизи поручује: Слога штит који нико не може да сломи

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - У Културном центру Источно Ново Сарајево синоћ је представљена књиге "Свесрби - Браните се свесрбски" аутора Петра Ашкрабе Загорског о којој су, осим аутора, говорили пјесник, романсијер, издавач и новинар Недељко Жугић и велики љубитељ Ашкрабиног опуса правник и адвокат Марко Медаревић.

Ашкраба Загорски је рекао да истражује презимена, породице, сеобе, "ходања и колања на простору Загорске Србије која се, по његовим тврдњама, прије 2.600 година простирала од Солуна до Алпа".

Презимена

- На основу истраживања о презименима нашао сам силесију других података која нису директно везана за презимена. Тако сам обрадио до сада око 150.000 презимена у својим књигама - рекао је Ашкраба Загорски представљајући своју 18. књигу.

Он је напоменуо да се у овој књизи мање помињу презимена , али да говори од разним другим догађајима и подсјетио да се у књизи „Сасребљење Срба разсрбљених“, да му је циљ писања мир, слога и слобода међу народима и слога.

Напомиње да је у тој књизи обрадио како се сасрбити, како да се упознају Срби једни са другима из разних крајева.

- Тако сам у овој књизи обрадио „Свесрби -Браните се свесрбски“ и како се онда заједно бранити. Ако имамо 100 путева одвојених један од другог, ако се на сваки од тих путева нешто наслони, сломиће се. У књизи „Свесрби-Браните се свесрбски“ обрадио сам како се онда заједно бранити. Ако се они увежу, уједине, онда нема те тежине која их може сломити. У овој књизи сам шетао на разне начине и урадио сам и неке новине - навео је Ашкраба Загорски.

Прошла времена

Он тврди да су се кроз прошла времена дешавале разне промјене и у природи.

- Тад је народ живио углавном по планинама и није живио по ријечним долинама гдје су бивале разне болести. У овој књизи сам описао разне подметачине Србима кроз историју од оснивања Рима 753. године прије Христова рођења, и онда је већ Рим почео да ради одређене потезе против Срба јер су Срби и тада живјели на Балкану - тврди Ашкраба Загорски.

Он додаје да „људи пишу да је више од 40 одсто Срба старосједилаца на Балкану“.

- Једноставно сам увезао цијелу историју. О свему сам писао у тих мојих 18 књига осим о струји. У то се не разумијем и не смијем - рекао је Ашкраба Загорски наводећи да је ово четврта промоција ове књиге и да ју је представио у Вишеграду, Рогатици и Фочи, те најавио да ће је промовисати у Бањалуци, Бијељини , Србији и Црној Гори.

Познавалац народног живота

Правник Марко Медаревић који је рекао да је љубитељ књига, а поготово опуса Петра Ашкрабе Загорског.

- Петар је народски зналац, врстан познавалац нашег народног живота – рекао је Медојевић и додао да себи чинимо добро тиме што се упознајемо са његовим опусом.

Медаревић је констатовао да се Ашкраба Загорски бави и историјом, породицом и кретањем презимена по БиХ и шире.

- Узео је један велики рад на своја плећа, затворио се у своју Фочу и има један страшан дурбин и посматра цијелу ту ситуацију - рекао је Медаревић и истакао да му је част да говори о свему томе и о овој 18. књизи .

Медаревић је напоменуо да књигу „Свесрби -браните се свесрбски" препоручио дубином сазнања.

- Ашкраба Загорски се залаже и за српско јединство, за научни приступ животу и за здрав начин живота. Има тема о којима би могли институти неки да обрађују, а он то на један питак, народски начин објашњава. Он нама обичним људима приближава стварност како је он види и ту је веома успјешан - оцијенио је Медаревић.

Самостални истраживач

 Пјесник, романсијер, издавач и новинар Недељко Жугић је казао да је Ашкраба Загорски индивидуалац и самостални истраживач.

- Њуму не сметају идеолошке обраде као неким нашим академицима који су више купљени него знани, а знани су под наводним знацима. Оно што Петар нуди да га нема требало би га измислити - рекао је Жугић и додао да Ашкрава Загорски обрађујући неки појам даје индикативне градације онога шта истражује.

Жугић је испричао да је једне прилике путујући са Ашкрабом Загорским наишао на натпис „Тешко Богу с нама, какви смо“.

- Покушао сам да кажем, Боже што се ово пјесници не убијају . Мислио сам да ћу сада као истраживач социолошко психолошких феномена да га заскочим да нема шта да ми каже. Он онако размишља. Рекох Јесењин се убио, троструко самоубиство, пресјеко вене, сломио се о цијев плиновода и објесио се наравно. Мајаковски га осудио да би у свје храбро срце опалио метак...Он је само рекао „Недељко, немају шта у себи убит“. Ја сам занијемио и почео да се бави једном мојом темом - испричао је Жугић и препоручио свим „нашим људима“ да имају у кући Ашкрабине књиге, те да Петар додирнуо готово свако презиме не само у Сарајевско-романијској регији него и у БиХ, Србији и Црној Гори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.