Aškraba Zagorski u novoj knjizi poručuje: Sloga štit koji niko ne može da slomi

ISTOČNO SARAJEVO - U Kulturnom centru Istočno Novo Sarajevo sinoć je predstavljena knjige "Svesrbi - Branite se svesrbski" autora Petra Aškrabe Zagorskog o kojoj su, osim autora, govorili pjesnik, romansijer, izdavač i novinar Nedeljko Žugić i veliki ljubitelj Aškrabinog opusa pravnik i advokat Marko Medarević.

Aškraba Zagorski je rekao da istražuje prezimena, porodice, seobe, "hodanja i kolanja na prostoru Zagorske Srbije koja se, po njegovim tvrdnjama, prije 2.600 godina prostirala od Soluna do Alpa".

Prezimena

- Na osnovu istraživanja o prezimenima našao sam silesiju drugih podataka koja nisu direktno vezana za prezimena. Tako sam obradio do sada oko 150.000 prezimena u svojim knjigama - rekao je Aškraba Zagorski predstavljajući svoju 18. knjigu.

On je napomenuo da se u ovoj knjizi manje pominju prezimena , ali da govori od raznim drugim događajima i podsjetio da se u knjizi „Sasrebljenje Srba razsrbljenih“, da mu je cilj pisanja mir, sloga i sloboda među narodima i sloga.

Napominje da je u toj knjizi obradio kako se sasrbiti, kako da se upoznaju Srbi jedni sa drugima iz raznih krajeva.

- Tako sam u ovoj knjizi obradio „Svesrbi -Branite se svesrbski“ i kako se onda zajedno braniti. Ako imamo 100 puteva odvojenih jedan od drugog, ako se na svaki od tih puteva nešto nasloni, slomiće se. U knjizi „Svesrbi-Branite se svesrbski“ obradio sam kako se onda zajedno braniti. Ako se oni uvežu, ujedine, onda nema te težine koja ih može slomiti. U ovoj knjizi sam šetao na razne načine i uradio sam i neke novine - naveo je Aškraba Zagorski.

Prošla vremena

On tvrdi da su se kroz prošla vremena dešavale razne promjene i u prirodi.

- Tad je narod živio uglavnom po planinama i nije živio po riječnim dolinama gdje su bivale razne bolesti. U ovoj knjizi sam opisao razne podmetačine Srbima kroz istoriju od osnivanja Rima 753. godine prije Hristova rođenja, i onda je već Rim počeo da radi određene poteze protiv Srba jer su Srbi i tada živjeli na Balkanu - tvrdi Aškraba Zagorski.

On dodaje da „ljudi pišu da je više od 40 odsto Srba starosjedilaca na Balkanu“.

- Jednostavno sam uvezao cijelu istoriju. O svemu sam pisao u tih mojih 18 knjiga osim o struji. U to se ne razumijem i ne smijem - rekao je Aškraba Zagorski navodeći da je ovo četvrta promocija ove knjige i da ju je predstavio u Višegradu, Rogatici i Foči, te najavio da će je promovisati u Banjaluci, Bijeljini , Srbiji i Crnoj Gori.

Poznavalac narodnog života

Pravnik Marko Medarević koji je rekao da je ljubitelj knjiga, a pogotovo opusa Petra Aškrabe Zagorskog.

- Petar je narodski znalac, vrstan poznavalac našeg narodnog života – rekao je Medojević i dodao da sebi činimo dobro time što se upoznajemo sa njegovim opusom.

Medarević je konstatovao da se Aškraba Zagorski bavi i istorijom, porodicom i kretanjem prezimena po BiH i šire.

- Uzeo je jedan veliki rad na svoja pleća, zatvorio se u svoju Foču i ima jedan strašan durbin i posmatra cijelu tu situaciju - rekao je Medarević i istakao da mu je čast da govori o svemu tome i o ovoj 18. knjizi .

Medarević je napomenuo da knjigu „Svesrbi -branite se svesrbski" preporučio dubinom saznanja.

- Aškraba Zagorski se zalaže i za srpsko jedinstvo, za naučni pristup životu i za zdrav način života. Ima tema o kojima bi mogli instituti neki da obrađuju, a on to na jedan pitak, narodski način objašnjava. On nama običnim ljudima približava stvarnost kako je on vidi i tu je veoma uspješan - ocijenio je Medarević.

Samostalni istraživač

 Pjesnik, romansijer, izdavač i novinar Nedeljko Žugić je kazao da je Aškraba Zagorski individualac i samostalni istraživač.

- Njumu ne smetaju ideološke obrade kao nekim našim akademicima koji su više kupljeni nego znani, a znani su pod navodnim znacima. Ono što Petar nudi da ga nema trebalo bi ga izmisliti - rekao je Žugić i dodao da Aškrava Zagorski obrađujući neki pojam daje indikativne gradacije onoga šta istražuje.

Žugić je ispričao da je jedne prilike putujući sa Aškrabom Zagorskim naišao na natpis „Teško Bogu s nama, kakvi smo“.

- Pokušao sam da kažem, Bože što se ovo pjesnici ne ubijaju . Mislio sam da ću sada kao istraživač sociološko psiholoških fenomena da ga zaskočim da nema šta da mi kaže. On onako razmišlja. Rekoh Jesenjin se ubio, trostruko samoubistvo, presjeko vene, slomio se o cijev plinovoda i objesio se naravno. Majakovski ga osudio da bi u svje hrabro srce opalio metak...On je samo rekao „Nedeljko, nemaju šta u sebi ubit“. Ja sam zanijemio i počeo da se bavi jednom mojom temom - ispričao je Žugić i preporučio svim „našim ljudima“ da imaju u kući Aškrabine knjige, te da Petar dodirnuo gotovo svako prezime ne samo u Sarajevsko-romanijskoj regiji nego i u BiH, Srbiji i Crnoj Gori.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.