Aпотека у древној воденици

ПРИЈЕДОР - Поред сезонских алергија које муче и становнике Приједора, а које изазива висок степен концентрације полена у ваздуху, све су чешће и алергијске реакције којима је тешко утврдити узрок, па постају и хронични проблем многих становника овог града.

Иако често све више говоримо о стресу као болести савременог човјека, све је чешће и питање какав је квалитет основних животних намирница, поготово какве материје за појачавање укуса садрже хљеб, месне и млијечне прерађевине.

У потрази за здравом храном све више Приједорчана одлази и у околне општине да би купили домаћу пшеницу и брашно од којег ће припремити што здравије оброке.

Један такав излет одвео нас је у Рибник. Ово мјесто са око десет хиљада становника окружено је планинским селима, која су прије рата била чувена по неких педесет воденица. Међутим, данас их је свега неколико, а једна од је у власништву Гојка Бањца.

- Док су људи сами мљели брашно и пекли хљеб, јели качамак и проју, били су здравији и нису оболијевали од савремених болести. Многи сматрају да су посебно мљевено кукурузно брашно и раж прави лијек, па их све више купују - рекао је Бањац.

Он објашњава зашто је број воденица тако смањен, а сви говоре само о што здравијој исхрани као услову за квалитетнији живот.

- У воденицу треба долазити и проводити доста времена јер ако ниси ту, одмах није у реду брашно, не меље млин како треба. Осим тога, људи неће да сију жито, неће да се пате, већ купују хљеб, који нема ни приближно квалитет оног који се направи од домаћег брашна мљевеног на воденичком камену - каже воденичар чија је воденица, додаје, овдје од када он зна за себе, од 1946. године.

Овај посао и саму воденицу наслиједио је, каже, од родитеља, отац је био млинар, па је он наставио његовим стопама.

- Доносе људи жито у млин поготово у јесен, а љети је слабије, нико не ради, не ору се њиве, нема жита, брашно се купује готово у продавници - каже млинар Гојко и додаје да ово ради више да би одржао традицију.

Гојкова супруга Милка каже да људи све више и више купују брашно самљевено у воденици, поготово кукурузно и хељдино.

- Људи се све више и више враћају здравој, природној храни, иако је још увијек мало оних који обрађују земљу, али купују воденично брашно - каже Милка Бањац, која помаже мужу у млинарењу.

Заједно су стекли два сина и кћерку која живи у Холандији. У рату им је, кажу, све било попаљено, али су поново све изградили и скућили се. Сију више дунума различитог жита и продају мљевено брашно по оној народној "зрно по зрно погача, камен по камен палача".

Цијене

Гојко прича да се у воденици мељу све врсте брашна, али највише пшенично, кукурузно, хељдино и ражено.

Неколико метара од воденице Бањци држе и продавницу у којој продају воденично брашно, кукурузно и пшенично по 1,5 марака за килограм, хељдино по пет марака и ражено за двије КМ, док друге врсте брашна ријетко мељу, а хељду купују јер у Рибнику ова житарица не успијева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.