Aнтон Касиповић: Спријечићемо корупцију на факултетима

Далбирка Секулић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Aнтон Касиповић: Спријечићемо корупцију на факултетима

Иако не постоји конкретан податак о узимању мита и корупцији, то не значи да тога нема на јавним универзитетима у Српској - рекао је у интервјуу за "Глас Српске" министар просвјете и културе РС Aнтон Касиповић.

Он је нагласио да је Министарство отворено у спречавању корупције и мита на факултетима.

- Вољни смо да станемо у заштиту сваког студента који је на било који начин изложен таквој ситуацији. Ово је и предмет интересовања Савјета за развој високог образовања. Настојаћемо да охрабримо оне који имају било каква сазнања о томе да такве случајеве пријаве. Прије двије године сам поништио око 500 диплома за које је Просвјетна инспекција утврдила да нису стечене на законит начин - нагласио је Касиповић.

* ГЛAС: Ову годину обиљежило је доношење закона о основном и средњем образовању, а израђен је и Закон о образовању одраслих. Какве новине ови закони доносе? На који начин ће се унаприједити образовање у Српској?

КAСИПОВИЋ: Ријеч је о сету закона који покрива те нивое образовања у цијелости. Мислим да смо ово квалитетно направили. Код новог закона о основном и средњем образовању ограничили смо мандате директора и то сматрамо значајним из два аспекта. Регулисали смо на један потпуно нов начин и оптималан број ученика у одјељењу на 24, односно минимално 16, а максимално 32. Ранијих година смо имали одјељења, поготово у средњим школама, која су имала од 40 до 45 ученика. Водили смо рачуна и о менаџменту школе, да би и они комплетније и потпуније радили, али и да одговоре задацима које имају и да би дошли до позитивних ревизорских извјештаја, као једног важног критеријума у раду Министарства. Министарство је ове године први пут добило ревизорски извјештај са резервом, а ревизорски су извјештаји претходних година били негативни. Поставили смо и Савјет за развој средњег образовања и васпитања, на темељу одличног искуства које имамо са Савјетом за развој високог образовања. Када се ради о Закону о образовању одраслих, то је нови законски пројекат. Такав закон не постоји нигдје у БиХ. Сада смо у фази израде приједлога закона и вјерујем да ћемо његовим креирањем помоћи људима новим видом образовања или да се додатно преквалификују и да имају занимање које ће им омогућити посао.

* ГЛAС: Имају ли сви ђаци у Српској одговарајуће услове за образовање, односно просторије, воду, школски прибор и одговарајући наставни кадар? Који су највећи проблеми у основним школама у РС?

КAСИПОВИЋ: Немају сви исте услове, али морам нагласити напоре које чини Министарство да би се ти услови приближили оптималним. У овом тренутку у РС радимо неколико потпуно нових школа, у десетини школа у току су инвестициони радови оправке, постављају се нове клупе и столице, школске табле, подови, прозори, врата и санитарни чворови. Више од 42 милиона марака Министарство је уложило у област образовања из Развојног програма РС. Значајна средства су уложена у опремање студентских и ђачких домова, нове смјештајне капацитете за студенте, а у току је адаптација просторија Економског факултета у Бањој Луци. Припремамо програм за смјештај студената у Фочи, у Палама, градићемо нови простор за Економски факултет у Палама. Неупоредиви су услови које данас имају дјеца у основним и средњим школама и студенти у РС у односу на период од прије двије године.

* ГЛAС: Крајем прошле године најавили сте редукцију мреже школа. У којим општинама постоји вишак школа, а у којима школа недостаје?

КAСИПОВИЋ: Не треба заборавити чињеницу да у РС имамо 203 основне и 585 подручних школа. Једноставно је донијети одлуку о успостављању школе у неком мјесту, али је тешка одлука укидања школе. Из тог разлога нећемо ићи у неке исхитрене потезе. Одлуци о затварању било које школе претходиће посебна анализа, рјешавање свих питања превоза ученика и договор за локалном заједницом. То су веома деликатне одлуке, али цијенимо да има разлога и има повода да се врло озбиљно размисли о мрежи школа у РС, јер она, сасвим сигурно, није рационална и није у најбољем интересу ученика.

* ГЛAС: Да ли је утврђено да неки уџбеници имају одређене недостатке или да нису прилагођени ученицима? Да ли су потребни неки нови уџбеници? Имамо ли кадар за њихову израду?

КAСИПОВИЋ: Тренутно припремамо начин и формулу како да са Републичким педагошким заводом и педагошком јавношћу уопште анализирамо уџбенике за све разреде основне и средње школе. Министарство просвјете и културе РС најозбиљније анализира да ли је потребно урадити закон о уџбеницима, као што су то урадиле неке земље. Најближе смо таквом једном рјешењу и да у 2009. години припремимо закон о уџбеницима који би на сасвим другачији и квалитетно нов начин поставио ово важно питање. Вјерујем да постоји одговарајући кадар за његову израду. Имамо цјелину образовног система и у академској заједници људске ресурсе неопходне за израду уџбеника. Те ресурсе имамо и међу професорима, наставницима и учитељима јер је њихово искуство непроцјењиво за квалитетну израду уџбеника.

* ГЛAС: Да ли у РС недостаје наставног кадра? Колико је неквалификованих радника? Како планирате да ријешите ове проблеме?

КAСИПОВИЋ: Од 7.809 наставника у основним школама у Републици Српској, квалификован је 7.201 наставник, односно 92,21 одсто, а неквалификовано 608 наставника, односно 7,78 одсто. У средњим школама су, од 3.336 наставника, 143 неверификована.

У средњим школама у Српској евидентан је недостатак наставника математике, физике, информатике, из техничке групе предмета и у мањим срединама наставника страних језика и других стручних предмета.

* ГЛAС: Синдикати који заступају просвјетне раднике траже да се њихове плате изједначе са платама осталих буџетских корисника. Да ли ће се то ускоро и догодити?

КAСИПОВИЋ: Од 1. марта 2006. године, закључно са платом коју ће ових дана просвјетни радници примити, пет пута смо повећавали плате запослених у образовању, науци и култури. Октобарска плата запослених у средњем образовању у односу на плату коју су имали 2005. године готово је 100 одсто већа. Плате, иако су повећане 100 одсто, и даље нису довољне. Од 1. јануара ове године плате буџетских потрошача регулисане су Законом о платама и Закључком Народне скупштине РС да се ни уједној другој области плате неће повећавати док се не уједначе са платама у просвјети. Плате смо повећали у јулу ове године само за запослене у образовању и култури.

* ГЛAС: Влада РС најавила је да ће издвојити новац за археолошка налазишта у Скеланима код Сребренице и за налазиште код Зворника. Да ли је Министарство припремило неке пројекте или планове који су у вези са овим налазиштима?

КAСИПОВИЋ: Епохално археолошко откриће у Скеланима код Сребренице је и настало практично уз иницијалну помоћ и подршку Владе РС и Министарства просвјете и културе. На темељу одобрених средстава дошло је до овог археолошког открића, које је огромно и у европском смислу. Министарство је организовало и изложбу дијела тих открића у Бањој Луци. Влада ће на првој наредној сједници одобрити милион марака за даља истраживања и стварање нових услова. Aли, за укупно заокруживање свега у вези са Скеланима потребно нам је доста струке, идеја и визија.

* ГЛAС: Какви су планови Министарства за наредну годину? 

КAСИПОВИЋ: Радимо на закону о уџбеницима, потребно је даље радити на иновирању наставних планова, побољшању квалитета уџбеника, на рационализацији мреже школа у РС. У средњем образовању радићемо на еволуацији струка и то машинству, обради метала, шумарству и обради дрвета, угоститељству и туризму, праву и трговини, пољопривреди и преради хране и економији. Радићемо и на усавршавању наставника. За нас је важно и радити на превентиви вршњачког насиља.

Фестивали

* ГЛAС: У РС постоје бројни филмски и позоришни фестивали? Да ли су они оправдали своја очекивања?

КAСИПОВИЋ: Можемо говорити о три, условно речено, велика филмска фестивала. Ради се о "Блифу", "Краткофилу" и Фестивалу анимираног филма. "Блиф" је, с обзиром на то да је организован први пут, оправдао очекивања и мислим да смо дошли до интернационалне филмске манифестације. Наредни "Блиф" биће много конкретнији. "Краткофил" има квалитетну узлазну путању. Предстоји нам доношење закона о кинематографији и успостављање центра за развој филма. Не желим да Бања Лука и РС буду инфериорни у односу на регион када је ријеч о филму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.