Анджеј Кравчек, пољски амбасадор у БиХ: NATO није непријатељ српског народа

Бањалука - NATO је одбрамбени војнополитички савез и он никада није био непријатељ српског народа, ни у БиХ ни у Србији, тврди пољски амбасадор у БиХ Анджеј Кравчек.

Истакао је да би се Пољска, као велика земља и активна чланица NATO-а, радовала ако би БиХ и Србија ушле у NATO, који је, како он сматра, најбољи гарант мира и безбједности свих земаља чланица, али да је то одлука БиХ.

Кравчек је рекао да у БиХ и у Србији постоји заблуда да би приближавање NATO-у значило стављање на страну против Русије, што, како тврди, није истина.

Подсјетио је да је Пољска у историји имала два агресора - Русију и Њемачку. Сада Пољска, како подсјећа, са обје земље гради мирољубиве и пријатељске односе, а посебно са Њемачком која је, како је истакао, сада пољска савезница у оквиру NATO-а.

- Сада нам је Њемачка велики савезник. Ствари су се ту значајно промијениле, јер сада смо на истој страни и заједно ћемо дјеловати у случају потребе. Наравно, NATO је везан за одбрану, није против било кога и нема противника, осим ако неко нападне или угрози неког савезника - рекао је Кравчек.

Иако Русија и Пољска граде мирољубиве односе, скренуо је пажњу на проблем који Пољска има због инсталирања ракетних система NATO-а на њеној територији, чему се Русија противи.

- Ми ћемо сами, као суверена нација, одлучивати о нашој одбрамбеној политици и нико нам са стране не може наметати своје одлуке, без обзира на то о коме се ради. Русија се не жели увијек ограничити само на своје, она жели да задржи зону свог утицаја и хоће да се пита и у другим земљама. Постоје струје у Русији које тврде да је NATO нападачки савез, али постоје и струје у Русији које иду ка томе да се прилагоде и да прихвате односе који постоје - нагласио је Кравчек.

Упитан да пружи савјет БиХ како би требало да се постави ка NATO-у, Кравчек је рекао да се искуства Пољске или било које друге земље не могу пресликати на БиХ, јер свака земља има своје специфичности.

Због присуства совјетске армије и припадности Варшавском пакту током хладног рата, рекао је да је NATO на Пољску прво гледао као на потенцијалног агресора, али одмах послије одласка Совјета из Пољске, Пољаци су се, како је рекао, готово стопроцентном већином одлучили за улазак у ЕУ и NATO.

Пољска је 1994. ушла у "Партнерство за мир", програм у који је те године ушла и Русија, а 1997. године постала је чланица.

- Главни разлог за чланство је био члан 5. Уговора о томе да у случају да је Пољска нападнута од било кога, све чланице ће нам помоћи, а исто тако и ми као чланица ћемо бранити друге чланице. Важан је за нас и члан 4. који каже да ће све државе у вези са сваком одлуком бити консултоване - нагласио је Кравчек.

Он је истакао да пут према чланству није лак и да захтијева много реформи које се морају спровести, које укључују и реформу оружаних снага, али и политичке реформе.

- Доста тога смо постигли и поносни смо на све шта смо урадили. Имамо неколико институција NATO-а на нашој територији, укључујући и центар за припрему за интервенције у оквиру којег нам долазе и војници из БиХ. Имамо 50 авиона Ф-16 и на то смо поносни. Године 1996. донијели смо закон о цивилној контроли над армијом, што је једно од највећих достигнућа које смо постигли - закључио је Кравчек.

ЗАШТО NATO?

"Независне новине" и "Глас Српске" у идућем периоду објавиће  серију текстова о улози NATO-а у изградњи безбједности и очувању мира на територији коју чине земље чланице, као и шта БиХ добија приступањем NATO-у, које су предности чланства у овој организацији, те у којој фази је процес прикључивања БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.