Aмор Букић: Криминал на поледици

Гојко Дакић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Aмор Букић: Криминал на поледици

У посљедње четири године тужилаштва Републике Српске направила су значајан помак у рјешавању предмета ратних злочина, организованог и привредног криминала, а у сарадњи са полицијом откривено је и процесуирано више група осумњичених за трговину људима, прање новца, трговину дрогом, крађе аутомобила, фалсификате јавних исправа...

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао главни тужилац Републике Српске Aмор Букић и нагласио да су тужилаштва провјеравала неправилности у више од сто извјештаја Главне службе за ревизију јавног сектора, што је резултирало подизањем више оптужница.

- Ових дана Окружно тужилаштво у Бијељини подигло је оптужницу против четири лица због основане сумње да су "Рудник и Термоелектрану Гацко" оштетили за око 2,3 милиона марака, а у Источном Сарајеву против лица у предузећу "Српске шуме" - ШГ "Змајевац" Шековићи - рекао је Букић.

Он је оцијенио да је реформа правосуђа у потпуности промијенила рад тужилаштава и судова и допринијела ефикаснијем раду правосуђа у цјелини.

*  Колико се предмета налазило у раду у Тужилаштву Српске у 2007. години, колико је ријешено, а колико остало неријешено?  БУКИЋ: У 2007. години пред окружним тужилаштвима у раду је било 21.232 предмета од којих је завршено 9.045 против 11.203 лица. Остало је неријешено 12.187. Aнализом ових података евидентно је да су тужилаштва завршила 274 предмета више него што је примљено (примљено 8.771). Aко се има у виду да је у 2005. године примљено 8.710 нових предмета - ријешено 9.842, а у 2006. год. 8.853 - ријешено 9.228, може се закључити да је прилив предмета на нивоу ранијих година. Сваке године имамо смањење укупног броја предмета што је резултат већег ангажовања тужилаца и полиције и ефеката реформе кривичног законодавства. Према извјештају Високог судског и тужилачког савјета БиХ за 2005, 2006. и 2007. годину тужиоци у РС су у просјеку рјешавали највише пријава и истрага и подигли највише оптужница.

*  Колико се у Тужилаштву води истрага против лица осумњичених за ратне злочине, а колико за привредни криминал?

БУКИЋ: У 2007. години пред окружним тужилаштвима вођена је 261 истрага због сумње да је почињено кривично дјело ратног злочина. Завршено је 39 од чега осам подизањем оптужница које су потврђене од стране судова. По предметима привредног криминала вођено је 689 истрага. Завршено је 399, од чега 327 подизањем оптужница, од којих само једна није потврђена од стране суда.

* Колико је оптужница тужилаца пало пред судовима и да ли је неко за то дисциплински одговарао или био смијењен?   

БУКИЋ: У 2007. години судови су донијели 5.103 осуђујуће пресуде, а 318 ослобађајућих, што значи да је око 94 одсто судских поступака завршено осуђујућом пресудом. Нереално је очекивати да се све оптужнице заврше осуђујућом пресудом. Разумијем да су они који су оптужени, а ослобођени пред судовима, незадовољни што су морали доказивати да нису криви. Међутим, све те оптужнице, па и оне на основу којих је суд донио ослобађајућу пресуду, прошле су преиспитивање суда и биле потврђене, што значи да је тужилаштво располагало са доказима из којих је произилазила основана сумња да је оптужени починио кривично дјело. Нема тужиоца у БиХ који у свом раду није добио ослобађајућу пресуду или судије којем од стране вишег суда није укинута пресуда. Када би они одговарали у таквим случајевима онда је питање колико би данас уопште имали судија и тужилаца.

* Утврђивање доказа зависи умногоме од извјештаја полиције. Да ли сте задовољни сарадњом са МУП у истражном поступкуБУКИЋ: Полицији и тужиоцима је реформом процесног законодавства битно промијењен рад. Они више не подносе кривичне пријаве већ извјештајем обавјештавају тужиоца да је оно почињена, а након тога уз његову сагласност и под његовим надзором предузимају истражне радње. Сваке године је све боља сарадња између полиције и тужилаштава. Нормално, уочене су и одређене слабости и проблеми, како на нашој тако и на страни полиције. Управо због овога у току је реализација одређених пројеката у оквиру Високог судског и тужилачког савјета БиХ који имају за циљ унапређење ове сарадње.

 

*  Често се може чути да има притисака на тужилаштва. Имате ли конкретних доказа за то?

БУКИЋ: Притисци на тужилаштва врше се на разне начине. То се не чини на начин да неко тужиоца позове и каже му или запријети да мора на одређени начин ријешити неки предмет. Притисак на тужилаштва углавном се настоји остварити путем медија тврдњама како тужиоци из одређених разлога не желе да отворе истрагу или неког оптуже, да су неспособни, корумпирани, да не раде посао за који су добро плаћени и сл. Иза оваквих изјава и натписа стоје они који имају одређени интерес да се у јавности створи утисак да су нека лица криминалци, а да тужилаштва не желе да их гоне, те на тај начин изврши притисак на тужиоце. Треба разликовати коректне критике на рад тужилаштава или указивање на криминалне радње појединаца гдје стварно постоји сумња да је почињено кривично дјело. Друга врста притисака врши се на начин да се директним или индиректним пријетњама покушају заплашити тужиоци. У одређеним случајевима те пријетње су биле веома озбиљне због чега су тужиоци морали имати, а неки и сада имају, физичку заштиту.

*  Кривичне пријаве може поднијети свако физичко и правно лице. Колико је кривичних пријава одбачено због непостојања доказа о извршеном кривичном дјелу?

БУКИЋ: У 2007. год. окружна тужилаштва су донијела 1.072 одлуке о неспровођењу истраге, што значи да из пријаве и достављених доказа није произилазила сумња да је почињено кривично дјело. Забрињава да је оваквих одлука из године у годину све више. Евидентно је да постоји злоупотреба могућности да свако и без озбиљних доказа може поднијети пријаву и онда изаћи у јавност и саопштити како је због криминала против некога поднесена пријава. Неки то чине из незнања, а неки и свјесно желећи да остваре неке своје интересе. Уочљиво је да и полиција доста некритички прилази подношењу извјештаја, па чак и у случајевима када за то нема довољно доказа. Са представницима МУП-а РС урадићемо анализу ових података и случајева, јер велики број неприхваћених извјештаја може наводити и на закључак о нестручном раду полиције.

* Постоји ли нешто у Закону о тужилаштвима Републике Српске, који је донио Педи Ешдаун, што би требало мијењати?

БУКИЋ: Закон о тужилаштвима Републике Српске који је 2002. наметнуо Педи Ешдаун је у међувремену усвојила Народна скупштина. У јулу прошле године извршене су његове измјене и допуне. Оне су једним дијелом биле везане за оснивање "Специјалног тужилаштва" а другим за стварање претпоставки да стручни сарадници у тужилаштвима могу да раде на лакшим случајевима и на тај начин помогну окружним тужиоцима. У овом тренутку не видим потребе за другим измјенама овог Закона.

* Често се зна десити да тужилац предложи, а суд одбије приједлог да се неко лице задржи у притвору. Случај Индире Камериш-Врбањац (ратни злочин), Жике Кулиша (дрога)...  

 БУКИЋ: То се не дешава често. Право је тужиоца да поднесе приједлог за одређивање притвора осумњиченом. У одређеним случајевима судије не дијеле наше мишљење, па у складу са својим овлашћењима не одређују притвор. Притвор је рестриктивна мјера привременог одузимања слободе лицу, које је само осумњичено да је починило кривично дјело и да и тужилац, а посебно суд, мора да води рачуна да ли стварно постоје разлози за нечије задржавање у притвору. Тужилац се овдје често нађе у веома деликатној ситуацији када због тежине дјела имамо очекивање јавности и оштећених да ће се осумњичени задржати у притвору. Са друге стране тужилац има законска ограничења због инсистирања судова, па и појединих међународних организација, на заштити грађана у складу са Европском конвенцијом о заштити људских права и слобода.

* Јавност интересује докле се дошло у истрази убистава Милана Вукелића, Ристе Југовића, Љубише Савића Маузера...?         

БУКИЋ: Те истраге се воде против непознатих починилаца и њих води полиција под надзором тужилаштава. У интересу вођења тих истрага немам право нити желим да их коментаришем или да износим детаље о њиховом току. И ја очекујем да ће се ове истраге окончати у што скорије вријеме, јер је то у интересу и полиције и тужилаштава, а најприје породица убијених.

*   Утисак је да Тужилаштво БиХ може изузети готово сваки предмет тужилаштава РС без обзира на стварну или мјесну надлежност?!

БУКИЋ: Дјелимично сте у праву. Тужилаштво БиХ црпи своју надлежност из Кривичног закона БиХ и Закона о кривичном поступку БиХ, којим је прописана његова надлежност. Тако је Тужилаштво БиХ, између осталог, надлежно за све случајеве ратних злочина који су покренути након његовог оснивања. Међутим, оно не може да процесуира све предмете ратних злочина, па неке од њих, по критеријима које је утврдило, уступа или узима од окружних и кантоналних тужилаштава. Бирање предмета по сопственим критеријима није добро рјешење и у претходном периоду стварало је одређене проблеме у раду и незадовољства у тужилаштвима у РС, али и у тужилаштвима у Федерацији. Такође, у оквиру Тужилаштва БиХ организован је и Посебни одјел за организовани криминал, привредни криминал и корупцију који поступа на сличан начин када је ријеч о привредном криминалу. Слична је ситуација и са нашим Специјалним тужилаштвом које има овлашћење да изузме из окружних тужилаштава предмет за које оно оцјени да спада у ред најтежих облика привредног криминала. У праву морају постојати јасна правила поступања, посебно ако је ријеч о надлежности судова и тужилаштава. Омогућавање некоме да има право да по својим критеријима или процјени одлучује који ће предмет узети у рад, а који неће, ствара простор за неспоразуме и разне, па можда и погрешне, претпоставке о разлозима зашто је неки предмет узет, а неки није.

*  Истраге су прешле у надлежност тужиоцима. На које проблеме они најчешће наилазе и постоје ли проблеми са вјештачењем?

БУКИЋ: Истраге јесу прешле у надлежност тужилаца али и полиције. Бројни су проблеми са којим се и једни и други сусрећу. Да би се истраге квалитетније водиле потребна је што непосреднија сарадња између полиције и тужилаца у оквиру које ће сваки од њих допринијети да се она успјешно оконча у што краћем року. Потребна је заједничка едукација тужилаца и полиције, којом би унаприједили ову сарадњу и поставили одређене стандарде у цијелој РС, али и у БиХ. Један од великих проблема, посебно када је ријеч о привредном криминалу, јесу квалитетна вјештачења. Један број истрага се дуго водио или води због тога што тужилаштва нису могла пронаћи одговарајуће вјештаке, а неке су оптужнице и пропадале током суђења, јер је одбрана успјела оспорити налазе вјештака. Једно од могућих рјешења овог проблема би било запошљавање одговарајућих стручњака из разних области у тужилаштвима или полицији, који би радили за нас вјештачења.

********************

 Само дисциплинска одговорност

  Тужиоци не могу бити позвани на кривичну ни грађанско-правну одговорност ни за једно дјело учињено у вршењу службе. Значи ли то да су они безгрешни?

БУКИЋ: Према Закону о високом судском и тужилачком савјету БиХ судија или тужилац не може кривично или у грађанском поступку одговарати за одлуке које доноси у оквиру својих службених дужности. Ово је и логично јер се поставља питање како би они доносили одлуке ако би им пријетила кривична одговорност.

То не значи да тужиоци и судије не могу да одговарају за пропусте у раду. Поступак испитивања њихових евентуалних пропуста и утврђивање одговорности проводи Дисциплинска комисија Високог судског и тужилачког савјета БиХ.

 

********************

 

Мало тужилаца

 У Републици Српској има 86 тужилацаМало или превише?    БУКИЋ: Нисам задовољан бројем тужилаца у Српској. У Федерацији их има дупло више. Тужилаштво Брчко дистрикта има седам тужилаца, а по броју предмета, величини територије коју покрива и броју судова мање је од Подручне канцеларије Окружног тужилаштва Бања Лука у Приједору која има четири тужиоца. Тужилац Брчко дистрикта у 2007. је у просјеку примио 75 нових пријава (укупно 448), кантонални тужиоци (има их 169) имали су у просјеку 107 нових пријава (укупно 15.682), а тужилац у РС 127  нових пријава (укупно 8.771).

 

********************

Због пријетњи су неки тужиоци морали имати, а неки и сада имају физичку заштиту

********************

Тужилаштво БиХ по својим критеријумима узима или уступа поједине предмета тужилаштвима Српске и Федерације што није добро

********************

Нема тужиоца или судије у БиХ коме нека оптужница или пресуда није пала

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.