3.267 ЗАВЈЕТА И ОПОМЕНА - У Братунац се не зове...

Муслиманске снаге су још од априла 1992. године почеле правити диверзије и засједе на путевима и убијати српске цивиле у братуначкој и сребреничкој општини.

Кућни прагови су постојали мјеста злочина, а злочинци, углавном, дојучерашње прве комшије и добро знана лица из школских клупа.

Од тог момента то више нису били други људи, већ хорде зла које нису имале милости за труднице, бебе, дјецу, старце, слабо покретне, слијепе... Морали су бити ликвидирани јер су носили српско име и презиме.

Језива свједочанства крије на стотине душа и један "Атлас злочина". Убијани су ножевима, сјекирама, закивани за дрвеће, заклани, одсијецане су им главе, дојке, спаљивани, силовани... Неријетко на највеће православне празнике - Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан, Никољдан.

На подрињским спомен-плочама уписано је 3.627 Срба који су пострадали од непријатељске руке.

За њих ће данас (субота, 4. јул) у Братунцу бити служен парастос, а након прошлогодишњег помена под називом "Злочин без казне" слоган централне комеморације страдања Срба средњег Подриња овог јула гласи "У Братунац се не зове, у Братунац се иде".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.