1.271 предмет злочина чами у тужилаштвима

Лондон - Правосудни систем у БиХ и даље значајно заостаје у рјешавању случајева ратних злочина, а у прошлој години чак 1.271 предмет чекао је на рјешавање, навео је то "Амнести интернешенал" у годишњем извјештају о стању људских права у БиХ, који је објављен јуче.

- Канцеларијама ентитетских тужилаштава пребачена су 592 предмета, а у Тужилаштву БиХ било је неријешено 679 случајева - наводи се у извјештају у којем је пренос предмета на ентитетска тужилаштва оцијењен позитивним, с обзиром на велико кашњење у имплементацију Стратегије за процесуирање ратних злочина.

Додаје се да је Вијеће за ратне злочине Суда БиХ наставило да игра централну улогу у процесуирању злочина.

- Националистичка реторика од стране водећих политичких странака у оба ентитета, укључујући сецесионистичке примједбе политичара у Републици Српској, ослабила је институције на државном нивоу, посебно правосудне - рекао је "Амнести" наводећи примјер захтјева РС да се укину Суд и Тужилаштво БиХ.

Осим тога, ентитетски судови и даље примјењује Кривични закон бивше СФРЈ у процесуирању злочина почињених током рата, а Кривични закон из 2003. године није промијењен упркос позивима различитих међународних организација за људска права.

Посебно је истакнут положај жртава сексуалног насиља у сукобима, које не могу да остваре право на надокнаду, док су истовремено стигматизоване као жртве силовања.

У извјештају је напоменуто да власти у БиХ још нису примијениле одлуку Европског суда за људска права за "Сејдић-Финци".

Предсједник Центра за хуману политику Момир Дејановић рекао је да не постоји ни спољни, ни унутрашњи интерес да се одговорни за ратне злочине у БиХ и региону процесуирају, како се не би затворила "балканска спирала злочина".

- Очигледно је да у ФБиХ постоји партијско-тужилачко-криминална спрега да се не процесуирају одговорни за злочине у "Добороваљачкој", "Тузланској колони" и на другим мјестима, као и злочине терористичке организације Шеве и сличних формације - истакао је Дејановић и додао да тужилачко-међународно-криминални интереси такође постоје и у случају непроцесуирања садашњег градоначелника Добоја и других одговорних из руководне структуре овог града за почињене ратне злочине.

Нестали

"Амнести" је подсјетио да још није позната судбина око 10.000 људи несталих у рату од 1992. до 1995. године и критиковао непримјењивање Закона о несталим лицима из 2004. године.

- Због непровођења тог закона породице несталих не могу да остваре своја права, укључујући и накнаду штете. Фонд за помоћ породицама несталих лица, предвиђен овим Законом, још увијек није успостављен, а многе пресуде Уставног суда БиХ у случајевима нестанка се не спроводе - истакнуто је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.