Живот од букетића цвијећа

Шездесетједногодишња Зора Црнић из Бање Луке већ петнаест година ради на пијаци. Пензију није остварила, јер је, каже, цијели живот радила као домаћица.

Зора живи од продаје и сезонског рада. Продаје цвијеће које гаји у своме врту, а износи га на пијацу и продаје од прољећа до јесени. Они који воле да им кућу краси мирисни букет, код Зоре могу да нађу царево око, далију, невен, босиљак и глишу. Букет се креће од марку и по до двије. Зора има и радно вријеме па се на пијаци може срести од осам до четрнаест часова.

- На пијацу не доносим много цвијећа, свега неколико букета. Aко то успијем да продам, ја сам задовољна. Има дана када не успијем више од једног букета да пазарим - истакла је Зора.

Тако Црнићева понекад ради по шест сати за само двије марке. На срећу, простор на пијаци гдје је поставила свој столић са цвијећем Зора не плаћа.

- Само ми још треба да и то плаћам. Ни сама не знам како бих изашла на крај и од чега бих живјела. Прошле године ме инспектори послали по дозволу за рад у Општину. Када сам се обратила надлежнима у општини они су ме само забезекнуто погледали и испратили - казала је Зора.

По Зорином мишљењу, проблем није у инспекторима и комуналним полицајцима него у Скупштини града која треба да донесе одговарајуће одлуке које би на неки начин штитиле овакву врсту продаваца.

- Видјела сам на телевизији да се и у центру Париза може без проблема продавати цвијеће, а код нас то није дозвољено. За вријеме осмомартовских празника закуп тезги по граду плаћамо и до 60 марака а питање је хоћемо ли толико зарадити - јада се Црнићева. Ипак, каже, цвијеће ће и даље узгајати и продавати јер је то једини начин да преживи.

“КОЛЕГЕ”

Проблеме Зоре Црнић дијеле и њене “колеге” које такође продају цвијеће. Ипак, немају избора јер им је то једини начин да обезбиједе новац за опстанак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.