Живана Шешић четкицом оживјела чари дјетињства

БАЊАЛУКА - Прије 18 година из клупа бањалучке Основне школе "Младен Стојановић" у Бронзаном Мајдану изашла је као ученица, а ових дана се Живана Шешић у исту школу вратила као умјетница, остављајући на њеним зидовима мурале који ће красити ходнике и подсјећати нове генерације да маштају, стварају и вјерују у себе.

Иако се првенствено бави иконописом, Шешићева за "Глас Српске" каже да позив школе у којој је провела најљепше године дјетињства није могла одбити.

- Вратити се у школу и својим радом оживјети њене зидове за мене је била велика част и један узвишен чин - каже она.

Истиче да је још од пете године осјећала да је умјетност њен позив.

- Основна школа "Младен Стојановић" препознала је и развијала мој таленат. Након 18 година вратити се у исту школу као умјетник представља велико признање. Ово није само сликарски печат који остављам, већ и дио мене, мојих успомена и емоција. Сазнање да ће мој рад инспирисати будуће генерације за мене је непроцјењиво - поручила је она.

Присјетила се да је на крају деветог разреда дошла на идеју да нацрта портрете свих својих наставника као поклон за матуру.

- Ти портрети били су изложени у холу школе и изазвали су велико одушевљење. Тада сам први пут осјетила да ћу се једног дана вратити у своју школу и оставити неки трајнији траг - нагласила је Шешићева.

За осликавање једног мурала димензија три пута два метра, како каже, било јој је потребно око 15 дана интензивног рада.

- Идеје су настајале у сарадњи са руководством школе. Жељела сам да мурали буду ведри, мотивишући и пуни боја, како би ђаке подсјећали да вриједи маштати, стварати и вјеровати у себе - појаснила је она.

Посебно јој је драг дио мурала који говори о знању као путу ка врху.

- Његова порука је да се до успјеха долази корак по корак. У животу није најважнији сам циљ, већ пут којим до њега долазимо. Управо на том путу учимо, сазријевамо и постајемо оно што јесмо - навела је Шешићева.

Реакције директора и колектива школе, како каже, биле су испуњене одушевљењем када су угледали завршни изглед мурала.

- Са посебном радошћу чекам реакције ученика када се врате у клупе, јер су они разлог због којег је овај пројекат настао. Овај мурал доживљавам као малу круну свог одрастања. Надам се да ће моја енергија, ведрина и љубав према умјетности остати присутни на тим зидовима и да ће сваког ученика подсјећати да, чак и када наиђу на препреке, свијет може бити много љепши и шаренији него што се у том тренутку чини - казала је она.

Додаје да би вољела да ђаци схвате да је упорност важнија чак и од талента.

- Можете имати најинтелигентнијег ученика или највећи таленат, али ако нема истрајности и свакодневног рада, врло лако ће остати просјек. С друге стране, онај ко свој таленат свакодневно његује, бруси и не одустаје пред препрекама, може постићи изузетне резултате. Упорност је оно што прави разлику између просјечног и врхунског - закључила је Шешићева.

Сматра да школа не би требало да буде само мјесто гдје се усвајају чињенице из уџбеника, већ и простор у којем се развијају дјечији таленти.

- Имала сам прилику да годинама радим са дјецом у вртићу и увјерила сам се колико једна похвала, подршка и искрена мотивација могу промијенити дијете. Када осјете да неко вјерује у њих и препозна њихов дар, дјеца процвјетају. Зато вјерујем да умјетност треба да буде саставни дио школског живота, а да наставници, поред знања, охрабрују дјецу да развију своје таленте и храбро их покажу свијету - поручила је она.

Ова умјетница је добила неколико позива за осликавање дјечијих соба.

- Посебно ми је драго када људи упознају и ону другу страну мог умјетничког стваралаштва, сликарство које сам развијала још током студија на Академији. Цртам откад знам за себе и као дијете највише сам вољела да цртам људска лица и фигуре. Та љубав данас се природно наставила кроз иконопис, гдје је управо људски лик, односно лик светаца, постао средиште мог стваралаштва - испричала је Живана Шешић.

Иконопис начин живота

Живана Шешић истиче да се за иконопис заинтересовала прије 12 година, током студија на Академији умјетности када је професор Данко Бркић препознао њен потенцијал и дар.

- Животни пут ме је повезао са игуманом Теофаном из манастира Липље, који ме је упознао са свештеником Велимиром Клинцем, једним од најистакнутијих иконописаца на овим просторима. Био ми је ментор и несебично преносио своје знање. Његова подршка и савјети помогли су ми да развијем таленат. Иконопис је много више од умјетности, то је позив, молитва и начин живота. Доживљавам га као свој најдубљи и најличнији израз и док иконопишем имам осјећај да се све око мене утиша и да се човјек потпуно препусти Божјој благодати. Тај мир и пуноћа тешко се могу описати ријечима. То се једноставно мора осјетити. За мене је иконопис мјесто гдје се сусрећу умјетност, вјера и љубав - казала је Шешић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.