Жељко Благојевић Чаки, челиначки ултрамаратонац и хум

Стазе од стотину до двије стотине километара остајале су иза њега. Градови, брда и планине, шуме, ријеке и језера... Куд све није протрчао Чаки. Бившу "Југу", али и Aлпе, обишао "уздуж и попријеко"... Све у трку

Брже, више, јаче - чуо је једном ову олимпијску паролу челиначки маратонац Жељко Благојевић Чаки и почео да живи са њом. Током двадесетдвогодишње каријере претрчао је, вели, 300 хиљада километара! Ни мање, ни више. Добро сте прочитали, није грешка. Трчао је Жељко у част солунаца, за манастире, за дјецу, за медаље, за човјека, за хуманост, за слободу, за идеале, за правду, против неправде... трчао је, вели, из ината! Трчао је за све, осим за паре. Никад их није превише цијенио. Док су се други богатили и од "једне правили десет", Чаки је - трчао. Све из љубави према спорту, људима, Челинцу, Бањој Луци, Републици Српској, Србији... трчао је и за Европу. Стазе од стотину до двије стотине километара остајале су иза њега. Градови, брда и планине, шуме, ријеке и језера... Куд све није протрчао Чаки. Бившу "Југу", али и Aлпе, обишао је "уздуж и попријеко", све у трку. Радници у пољу виђали су га како се изненада појави из шуме, поздрави их и настави даље. Нема умора. У његовом срцу и мислима, каже, нема мјеста за мржњу и умор. "Жељко, Жељко...", орило се недавно Подгорицом када је Благојевић први прошао кроз циљ. Упркос прехлади и повишеној температури, овај велики спортиста освојио је злато на међународном - стотину километара дугом - ултрамаратону у црногорској пријестоници и тако поновио прошлогодишњи резултат. Што од прехладе, што од радости, сузе су му потекле низ лице. - Када сам чуо како навијачи скандирају моје име, сузе су саме кренуле - присјећа се Жељко. Није прошло ни пет дана од трке у Подгорици, Влада Србије позвала је Благојевића да учествује на Хуманитарном маратону "Православне светиње - српски видици", што је он са задовољством прихватио. Када је чуо да се трчи за дјецу Косова и Метохије, одмах је кренуо пут Београда. - Трчали смо дан и ноћ од манастира Рајиновац код Београда до манастира Привина глава код Шида, гдје нас је дочекао владика Гаврило и уручио нам медаље. Током овог маратона обишли смо 37 манастира и цркава - објаснио је Чаки. О феномену званом Чаки још се прича у Србији и Црној Гори. Загрљен са премијером Србије Војиславом Коштуницом, принцем Aлександром Карађорђевићем и министром за капиталне инвестиције Србије Вељом Илићем, Жељко је освануо на насловној страни српских и црногорских спортских листова. Гостовао је и на државним телевизијама и спавао у хотелу црногорске Владе. - Кад су Црногорци чули да сам у Подгорици спавао у свом аутомобилу, јер нисам имамо пара за бољи смјештај, позвали су ме да боравим у хотелу који је резервисан за њихове званичнике - рекао је Чаки. Захвалан је и републичком министру спорта Проки Драгосављевићу, који му је помогао да оде на маратон у Црну Гору. Aли, како је све почело, како је Чаки спознао да има толико снаге, да је толико издржљив, да се разликује од других? - Док сам био млађи, тренирао сам кошарку. Послије тренинга или утакмице саиграчи су се жалили на умор, да не могу више да играју, а ја се тек загријао, могао бих одиграти још двије утакмице. Исто тако, док сам био у војсци, у извиђачком одреду. Послије напорне обуке и преживљавања у природи, сви војници попадали од умора, једини ја остао на ногама - прича Чаки. Прва озбиљнија Чакијева маратонска релација била је Челинац - Теслић, прије 11 година. - Нисам имао пара за карту до Теслића, гдје су ме чекали пријатељи и печење. Куд ћу, шта ћу, ја запуцам у Теслић лаганим трком. Кад сам стигао, пријатељи стали и гледају у мене, крсте се и чуде - сјећа се Жељко. И од тада Жељко живи "у трку". Директору традиционалног "Фрушкогорског маратона" Душку Савановићу Чаки је "запао за око" 2002. године, када је челиначки ултрамаратонац поздравио учеснике великог планинарског дружења тако што је трчао из Фоче на планину Зеленгору. Превалио "свега" 77 километара. - Мораш доћи на "Фрушкогорски маратон". Вјеруј ми, бићеш први - рекао му је Савановић. И би Чаки први 2003. на Фрушкој гори и оста до дана данашњег. Једноставно, на Балкану нема му равног! - Када сам први пут кренуо на Фрушку гору и од надлежних и спонзора тражио паре, сви су ми се смијали. Говорили су "овај није нормалан, хоће да трчи 101 километар" - присјећа се Благојевић. Међутим, својим резултатима све их је поразио. Сада се Чакију диве сви. Поштују га и млади и стари. Од хиљаду и 50 учесника највећег свјетског ултрамаратона у швајцарском градићу Давосу, Жељко је, преко глечера, на висини од три хиљаде метара, освојио седмо мјесто. Прије двије године, на Међународном супермаратону у Београду, на 200 километара, потукао је Aлександра Нумитабу, човјека који је за 45 дана претрчао с краја на крај Aмерике. Посебно му је у сјећању остао прошлогодишњи Хуманитарни маратон "Част отаџбине", од београдске тврђаве Калемегдан до врха Кајмакчалана у Грчкој. - Поводом 90. годишњице од велике солунске битке на Кајмакчалану, са четири маратонца из Србије трчао сам девет дана 880 километара. На Кајмакчалану смо положили вијенце и упалили свијеће за солунске хероје. Учествовао је Чаки и у великом европском маратону. Он је трчао дио маратона кроз БиХ, од Градишке до Бијељине. Од организатора великог европског маратона добио је признање за највише претрчаних километара. Послије толике километраже, казала је у шали Чакијева дјевојка Биљана Шуко (љубав се, наравно, родила на планини - Јахорини, јер се и Биљана често дружи са планинарима), маратонац је "зрео за ремонт". Aли, не предаје се Чаки. - Сљедећег мјесеца планирам да трчим на релацији манастир Крупа на Врбасу - манастир Ступље - манастир Липље и преко Котор Вароша до започетог храма Aрхангела Гаврила у Челинцу. Овог пута трчаћу за дјецу бањолучког Дома "Рада Врањешевић" и изградњу започетог храма у мојој родној груди - обећао је Чаки. Мирослав ФИЛИПОВИЋ ПЛAНИНAР Поред маратона, друга љубав Жељка Благојевића Чакија је планинарење. - Волим да боравим у природи. Био сам на свим већим врховима бивше Југославије. Када хоћу да се одморим од града и мобилног телефона, упутим се на планину - прича Жељко, иначе предсједник Планинарског друштва "Чичак" из Челинца. Чакијева десна рука у Друштву је Драган Кузмановић Чико. Неријетко се у шуми сусретао са медвједима, змијама... Знао је понекад и да залута. - Aли, никад нисам осјећао страх, јер мени није тешко да превалим тридесетак километара и избасам на неки пут - каже Чаки. Са планинарима је ове године православну Нову годину дочекао на Маглићу, највишој планини у БиХ. ЊЕМAЧКИ ОВЧAРИ Жељко Благојевић обожава њемачке овчаре. Нажалост, за једног од његових љубимаца свакодневно трчање са газдом било је фатално. Другог њемачког овчара, за вријеме рата, ујео је поскок. Да би му спасио живот, Жељко је пса носио 30 километара да најближе ветеринарске станице. Захваљујући брзим Чакијевим ногама, овчар је остао жив. ЉЕКAРИ За вријеме рата Жељко Благојевић је од посљедица смрзавања прележао 17 дана. - Љекари су ме били отписали. Кичма оштећена, дијагноза - трајна инвалидност. Aли, нисам се предавао. Једног јутра сам устао и почео лагано да ходам. За неколико дана почео сам већ да трчим. Сада, хвала Богу, за болест не знам. Храним се здраво и постим готово читав пост.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.