За развој села 6,5 милиона КМ

Градским буџетом за ову годину за подстицај развоја руралног подручја предвиђено је 6,5 милиона марака док се од те цифре само за набавку пољопривредних постројења и опреме планира утрошити 300.000 марака.

Ово је "Гласу Српске" изјавио директор Центра за развој и унапређење села Миленко Шарић.

- Током прошле године више од 650 сеоских домаћинстава остварило је подстицаје за производњу хране, развој воћарства и сточарства... а више од 80 газдинстава је добило помоћ у пољопривредној механизацији. Да би сељак стекао право на неке од привилегија у виду разних субвенција и помоћи мора испунити два основна услова: да заиста живи на селу и други да има регистровано пољопривредно газдинство - рекао је Шарић.

Директор Градске развојне агенције (ГРA) Ненад Рачић је истакао да ова установа не може да врши директну подршку развоју села али да кроз финансијске инструменте и развојну политику покушава наћи начина да подрже рурални развој.

- Додјељивањем грантова из програма развоја малог бизниса али и савјетовањем и едукацијом о вођењу бизниса, пласману производа, маркетингу... ГРA је помагала институцијама и појединцима у реализацији њихових пројеката као што су Земљорадничка задруга "Ново Змијање" у Хазићима на Мањачи, Етно-селу и Коњичком клубу "Чокорска поља", руководству излетишта Дубока и многим другим - рекао је Рачић.

На основу одлуке Скупштине града, Aгенција је координирала рад и на изради Студија о развоју "Мањача" и "Сјеверозапад" које су се показале изузетно успјешним.

- То су документи кроз које је анализирано стање у овом руралном простору али су представљене мјере и сљедећи кораци за развој села. Приликом анализирања стања, све мјесне заједнице, удружења и појединци из руралног подручја су достављале своје приједлоге који су унијети у Студију. Било је ту и неколико радионица гдје су могли да изнесу своје приједлоге. Да би приједлози који су изнијети у овим студијама били оперативни , урађена је Стратегија руралног развоја Бањалуке за период 2010-2015. која је значајан докуменат по којем се раде пројекти - појаснио је Рачић.

Директор Туристичке организације града Остоја Барашин је казао да је задовољан односом градске управе према развоју сеоског подручја а тиме и сеоског туризма.

- Током прошле године уложено је око 20.000 марака за оспособљавање и обуку потенцијалних пружалаца услуга у сеоском туризму. Град и ове године планира одређена средства за обнову сеоске инфраструктуре јер је то основни услов за успјешан развој ове врсте туризма. Ресорно министарство је подстицало у протеклом периоду напредак руралног подручја и то кроз бројне субвенције пољопривредницима који имају регистрована газдинства - казао је Барашин.

Сеоски туризам

Најатрактивније локације сеоског туризма су Крупа на Врбасу као и насеље Карановац које је током прошле године посјетило око 12.000 туриста.

- Када је ријеч о етно-туризму посјетиоцима је најзанимљивија Пискавица коју је обишло око 6.000 туриста - рекао је Остоја Барашин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.