Врбаски дајак чамац бањолучка гондола

Љети Врбасом "крстаре" чамци специфичног изгледа, које покрећу снажни младићи дугачком дрвеном мотком - дајаком одгурујући се о дно ријеке.

Управо по тој дугачкој мотки чамац је добио име дајак. То је један од симбола  Бање Луке. Осим уживања уз крајишку ријечну љепотицу, сунчања... на дајак чамцу су се рађале љубави, момци просили дјевојке.

За очување дуге историје врбаског чамца данас је заслужно неколико Бањолучана који чувају традицију прављења и коришћења дајак чамца. У породици Замоло љубав према дајаку траје већ четири деценије.

- Венеција има своје годноле, а ми Бањолучани наш дајак. Предиван је осјећај возити се дајаком.  Из наше радионице први чамац је изашао још 1964. године под називом "Лотос". Уз преправке и дораде, за разлику од првог модела од прије четири и по деценије, данас има другачији и савремен изглед - рекао је мајстор Aндреј Замоло.

С поносом истиче да је занат и радионицу наслиједио од оца.

- Најупечатљивији детаљи чамца дугог од шест до девет метара су крма и шпиц, који се израђују од багрема, храста, јасена, а понекад трешње и махагонија. Чамац има шпиц који на њему буде док је год у возном стању. Изгледа упечатљиво, често у облику неке митске животиње, орла или змаја, показујући умјетничку вриједност мајстора. Он је сваки пут различит, тако да сваки чамац краси другачији шпиц - нагласио је Замоло.

Бањолучанин Драган Бабић који вози дајак од своје девете године, разочаран је чињеницом да у граду не постоји мјесто гдје би заинтересовани грађани, али и туристи, могли да изнајме или науче да возе овај чамац.

- Нема ни један регистрован клуб или нека школа у граду, гдје би се могло научити нешто више о дајаку чамцу - казао је Бабић.

Према његовим ријечима, протеклих 40 година дајаци припадају културној историји Бање Луке и требало би да им се посвети више пажње, како један овакав симболичан чамац не би изгубио трага.

- Многи људи који живе поред Врбаса имају дајак чамац. По њиховим причама, он је некада био и једно од главних превозних средстава тамо гдје није било моста, био статусни симбол имућних породица, а служио је током женидбе или удаје. Баш због тога врбаски чамац је једно културно насљеђе које треба сачувати - закључио је Бабић.

Изглед

Врбаски чамац је прилагођен својим изгледом и тежином брзацима Врбаса. Његова тежина је некада варирала од 120 до 180 килограма, због катрана којим је премазиван, ради заштите. Aли породица Замоло је направила малу револуцију у његовој изради, избацивши катран из употребе и почевши користити безбојни лак, тако да сада ни најтежи чамац не прелази 120 килограма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.