Усвојено шесторо дјеце, а 122 захтјева на чекању

На подручју града током ове године усвојено је шесторо дјеце без родитељског старања, док је Центру за социјални рад поднесено 122 захтјева за овај вид збрињавања малишана.

Ово је "Гласу Српске" изјавила портпарол Центра за социјални рад у Бањалуци Оливера Мастикоса.

- Мали број дјеце се усваја због тога што их и нема много која испуњавају законске услове за процес усвајања, то јесте не постоји сагласност родитеља, ако су живи и присутни у животу дјетета. За усвајање дјетета старијег од десет година потребна је његова сагласност - казала је Мастикоса.

Како она наводи усвојење може бити потпуно и непотпуно.

- Потпуним усвојењем се између брачног пара и усвојеног дјетета заснивају односи сродства, као да се ради о крвном сродству. То је трајни однос и потпуно усвојење се не може раскинути. Потпуно се може усвојити само дијете узраста до пет година које нема живе родитеље или су непознати, оно које је од родитеља напуштено или оно чији су родитељи пристали да њихово дијете буде потпуно усвојено - објаснила је Мастикоса.

Она је истакла да је у случају када су родитељи живи ипак чешће непотпуно усвојење, које је раскидиво.

- Код непотпуног усвојења дијете одраста у породици која га је усвојила али остаје у контакту са својим биолошким родитељима - рекла је Мастикоса.

Према њеним ријечима, дијете не могу да усвоје лица којима је одузето родитељско право, која не пружају довољно јамства да ће усвојеног малишана подизати и васпитавати тако да буде користан члан друштвене заједнице, лица која су душевно болесна или слабоумна...

- Центар за социјални рад обавезан је да ангажује тим стручњака за процјену цјелокупне ситуације потенцијалних усвојилаца, како би са свих релевантних становишта било могуће донијети правилну одлуку и испунити основну сврху усвојења обезбјеђивање одговарајуће породичне средине дјетета лишеног родитељског старања - објаснила је Мастикоса.

Још је додала да је орган старатељства дужан да изврши избор усвојилачке породице за конкретно дијете на основу упоредне анализе свих релевантних података добијених обрадом дјетета које треба да буде усвојено и брачних парова заинтересованих за усвојење.

- Усвојење се уписује у матичну књигу рођених - казала је Мастикоса.

Бањалучанка Бојана Филиповић сматра да је усвојење један од најхуманијих чинова за збрињавање дјеце која немају родитеље.

- Aпсолутно подржавам када се парови који не могу имати потомке одлуче на усвајање. Да немам своју дјецу или да имам боље финансијске могућности сигурно бих пружила неком дјетету сву топлину дома и породице, коју сигурно не може да осјети у установама за збрињавање дјеце без родитеља - рекла је Филиповићева.

Дјечији дом

У Бањалуци постоји више облика за збрињавање дјеце без родитељског старања: дјечији дом, социопедагошка заједница, хранитељске породице.

- Током 2011. године, одлуком надлежних центара за социјални рад, за петоро дјеце предшколског узраста која су била смјештена у нашој установи промијењен облик социјалне заштите, усвајање. У току протеклих пет година усвојено је укупно 27 дјеце - рекла је директор Дјечијег дома "Рада Врањешевић" Свјетлана Благојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.