Ускоро базен за отпадне воде и санитарне касете

Депонија отпада и смећа у Рамићима ушла је у другу фазу санације. То је "Гласу Српске" потврдио руководилац јединице предузећа "Деп-от" на локалитету депоније Драшко Дакић.

- Дневно овдје "стигне" између 300 и 400 тона отпада, односно око 880 кубних метара смећа. Тежимо томе да постанемо санитарна депонија. У садашњој, другој фази санације биће изграђене санитарне касете, те лагуна - базен за чишћење отпадних вода. То ће нам омогућити санитарно збрињавање воде, њену и потпуну контролу гасова из депоније - рекао је Дакић.

Према његовим ријечима, у плану је изградња станице за пречишћавање вода.

- Тренутно се отпадне текућине са депоније заједно са оборинском водом улијевају у поток Глоговац. Треба нагласити да се на два мјеста узимају узорци те воде како се не би уништавала флора и фауна, односно околина - рекао је Дакић.

Када отпад стигне у депонију у Рамиће, обавезно је вагање.

- Одмах на мјесту пријема се врши додатна контрола врсте и састава отпада, потом се он разастире у тање слојеве на претходно припремљеној површини. Слиједи механичко збијање и такав отпад се прекрива интерним материјалом, а на крају се та касета затвара слојем земље, од 80 до 100 центиметара - објаснио је Дакић.

Такозвани кабасти отпад, аутомобили, камиони и бијела техника, вози се у фирме које се баве рециклажом, јер се то сматра корисним отпадом.

- Гуме одвајамо посебно јер то није материјал који се може стиснути и њих је много теже обрађивати него остали отпад. Ту подразумијевамо и метал - рекао је Дакић.

При самој помисли на депонију многи имају асоцијацију ружног и неугодног мириса. Но, сами смо се увјерили да се смрад не шири око депоније, што су нам потврдили и тамошњи мјештани.

- Неугодних мириса буде само у случају да је велики вјетар, а ми нисмо стигли да механички обрадимо отпад. Међутим, ни тада се смрад не шири по насељу - нагласио је Драшко Дакић.

Радници свакодневно залијевају путеве унутар депоније како би се што мање подизала прашина и како би радницима што више био олакшан посао.

На депонију у Рамићима стиже отпад из Бање Луке и још седам општина: Градишка, Лакташи, Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош и Кнежево.

- Наше земљиште је ограђено, а простиремо се на 31 хектару. Депонија је под видео надзором 24 часа. Када се уради друга фаза санације депоније имаћемо простора за отпад за сљедећих неколико деценија - нагласио је Драшко Дакић.

Становници Рамића истичу да не осјећају да се налазе близу депоније.

- Заиста нема смрада или нечег другог што би угрозило нашу животну средину. Истина, некада се помало осјети неугодан мирис али то траје кратко. Људи из "Деп-ота" воде рачуна о еколошком аспекту - рекао је један од мјештана који није желио да му објавимо име.  

Локација

Давне 1973. године простор у Рамићима је одабран као најповољнија локација за ову намјену, према свим стандардима за депоније.

- Ту се, између осталог, гледало на удаљеност од града, могућност заштите околине, геолошки положај... - нагласио је Драшко Дакић.

Од 1. јула 2004. године депонијом управља Јавно предузеће регионална депонија "Деп-от", а од 1977. па све до 2004. године њоме је управљала "Чистоћа" A.Д. Бања Лука.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.