Униформе у школама: Рјешење за разлике или новa брига?

БАЊАЛУКА - Најава градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића о могућем увођењу школских униформи изазвала је подијељене реакције јавности.

Док једни сматрају да би то ублажило видљиве социјалне разлике међу ученицима, други поручују да су вршњачко насиље, недостатак емпатије и неједнак третман дјеце далеко озбиљнији проблеми.

Најважнији факти

• Најава градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића о увођењу школских униформи изазвала је подијељене реакције.
• Психолози сматрају да униформе могу смањити притисак због брендиране одјеће и материјалних разлика.
• Социјално поређење међу дјецом не би нестало, већ би се пребацило на обућу, телефоне, фризуре и друге статусне симболе.
• Униформе могу повећати осјећај једнакости, али и ограничити самоизражавање ученика.
• Стручњаци упозоравају да су вршњачко насиље и недостатак емпатије већи проблем од начина облачења.
• Родитељи страхују да би униформе представљале додатни финансијски трошак.
• Педагози сматрају да би евентуално увођење униформи требало да буде постепено.

Одјећа није једини статусни симбол

Психолог и психотерапеут у супервизији Данило Цигановић рекао је за "Глас" да истраживања показују да униформе често смањују притисак у вези са модним трендовима, брендираном одјећом и свакодневним доношењем одлука о изгледу.

- Међутим, потреба за социјалним поређењем не нестаје. Може бити преусмјерена на друге аспекте, попут обуће, фризуре, физичког изгледа, мобилних телефона или друштвеног статуса. Униформе могу ублажити један извор притиска, али не уклањају потребу за припадањем и прихватањем - рекао је Цигановић.

Наводи да би код појединих ученика униформе могле изазвати осјећај ограничености, а код оних који нису у могућности пратити модне трендове могу повећати самопоуздање, јер смањују упоређивање.

- Код оних који своју индивидуалност изражавају облачењем, униформе могу изазвати осјећај ограничености и смањити осјећај аутентичности, што може негативно утицати на самопоштовање. Свакако је пожељно да се кроз ношење школских униформи смањи упоређивање међу ученицима и истицање одјеће као статусног симбола - рекао је он.

Истиче да је адолесценција, из перспективе развојне психологије, период интензивног формирања идентитета.

- Одјећа и изглед представљају један од начина на који млади истражују различите улоге, вриједности и групне припадности. Може се рећи да одјећа често служи као средство изражавања личних вриједности и важних аспеката личности. Истовремено, претјерано ослањање на изглед као основ самопоштовања може довести до везивања за спољашње процјене и одобравање других. Због тога је најповољније када млада особа има одређени простор за самоизражавање, али и развијен осјећај личне вриједности који није заснован искључиво на изгледу - појаснио је он.

Према његовим ријечима, не постоји универзално рјешење.

Данило Цигановић

- Најважније је да школа, без обзира на то да ли постоје униформе или не, гради културу прихватања, уважавања различитости и самопоштовања које није засновано искључиво на изгледу или материјалном статусу - казао је он.

Наводи да униформе имају и предности и недостатке који треба да се узму у обзир приликом доношења одлуке.

- Међу предностима су смањење видљивих социоекономских разлика, јачање осјећаја припадности, као и мањи свакодневни притисак приликом избора одјеће. Код појединих ученика могу повећати осјећај сигурности и једнакости. С друге стране, могу ограничити могућност самоизражавања, а код дијела ученика могу бити доживљене као облик контроле, нарочито уколико нису укључени у процес доношења одлуке - закључио је он.

Универзитетски професор и педагог Небојша Мацановић сматра да би школске униформе требало уводити постепено.

- Све је израженији проблем постављања граница дјеци. Родитељи их све мање уче правилима, одговорности и поштовању, док дјеца већ у раном узрасту имају велику слободу да сама одлучују шта желе, а шта не желе - рекао је Мацановић.

Небојша Мацановић

Према његовим ријечима, увођење прилагођених школских униформи може бити један од корака ка смањењу социјалних разлика.

- Када бисмо питали дјецу вјероватно би рекла да не треба ни да иду у школу девет година, већ три или четири. Квалитетне и естетски прихватљиве униформе могле би допринијети смањењу истицања материјалног статуса. Данас се превелика пажња придаје изгледу и маркираној одјећи - каже Мацановић.

Вршњачко насиље већи проблем

Додаје да је неопходно много више радити на сузбијању вршњачког насиља, које представља један од највећих проблема у школама.

- О насиљу се углавном говори тек када наступе озбиљне посљедице. Дјеца све мање показују емпатију једни према другима и на томе треба радити много више него на било којем питању одијевања - нагласио је Мацановић.

Мајка основца сматра да у образовном систему постоје много важнији проблеми које би требало рјешавати.

- Нисам сигурна колико би униформе заиста допринијеле смањењу разлика међу дјецом, јер се виде и кроз обућу, торбе, телефоне, накит или друге ствари. Много је важније радити на унапређењу односа наставника према ученицима. Дјелује да се према дјеци не поступа једнако, иако успјех и материјални положај не би смјели бити мјерило вриједности - казала је она.

Додала је да би набавка униформи представљала додатни удар на џеп.

- Дјеца се не облаче само за школу па се трошкови породице не би значајно смањили. Уколико би родитељи морали сами да финансирају униформе, то би за многе представљало додатно оптерећење, посебно имајући у виду свакодневно одржавање, прање и пеглање - рекла је ова Бањалучанка. 

Ученица која на јесен креће у осми разред једне основне школе из Бањалуке каже за "Глас" да има подијељено мишљење о увођењу школских униформи.

- Не свиђа ми се идеја да сви изгледамо исто и да имамо мање простора да се изразимо. Једна од предности јесте то што не бих сваког јутра морала размишљати шта ћу обући. Вољела бих да буду уведени ормарићи, јер су школске торбе често претешке - рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.